Dejan Savić
Dejan Savić; Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Vaterpolisti Srbije bez odličja u Svetskoj ligi i na Svetskom prvenstvu, sve ovo je već viđeno, a na kraju se uvek završi zlatom oko vrata naših reprezentativaca kada je najvažnije, jer postoje sistem i proces selektora Dejana Savića.

Ne brinite, sve će na kraju biti najbolje što može biti. Vaterpolo reprezentacija Srbije ponovo prolazi kroz proces, ali se pod budnim okom selektora Dejana Savića ne misli na godinu ili dve, već čak sedam unapred.

PROČITAJTE JOŠ

Srpski vaterpolisti savladali su Crnu Goru sa 8:6 (2:0, 1:2, 2:1, 3:3) i tako završili Svetsku ligu na petom mestu. Najefikasniji u ekipi Srbije bio je Đorđe Vučinić sa tri gola, Ognjen Stojanović je postigao dva, Vuk Milojević, Nikola Lukić i Vasilije Martinović po jedan.

Nije vam poznato nijedno ime? Nije to nimalo slučajno zato što Savić sada testira nove momke, polako ih uvodi u dobro poznati sistem i tako gradi tim koji će 2028. godine na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu dostići vrhunac.

I na Svetskom prvenstvu, koje je okončano početkom ovog meseca, Srbija je završila takmičenje na petom mestu.

„Apsolutno ostaje žal što nije bila borba za medalju. Kada se sve pogleda, usponi i padovi, sigurno da će ovo prvenstvo biti zapamćeno. Mora da se analizira, zbog pada forme i određenih stvari“, pojasnio je Savić posle turnira.

Dejan Savić Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Ipak, ono što je zatim rekao i te kako ohrabruje.

„Videćemo koliko je ovo dobra naznaka za Evropsko prvenstvo (od 29. avgusta do 10. septembra) i Split. Prvo mali odmor, pa onda treba da prođe dva meseca priprema da bismo videli. Peto mesto je realnost. Naše je da popravljamo stvari i da gledamo u budućnost. Ova ekipa zaslužuje, može i zna da bude u samom vrhu“, podvukao je tada Savić.

Ipak, ono što mu je zasmetalo bilo je zalaganje igrača, pogotovo nedovoljna agresivnost u poslednjim četvrtinama.

„Ovo je ozbiljna blamaža. Samo je poslednja utakmica sa Crnom Gorom bila ono čemu težimo. Tu smo videli drugačiji pristup, veću agresivnost, želju i volju. Sve pre toga je bilo, ponavljam, prava blamaža. Sve što smo imali u poslednjoj utakmici nismo imali tokom čitavog turnira“.

Nije tražio alibi za ispadanje u četvrtfinalu od Italije.

„Nema nikakvog opravdanja, nema izgovora za ono što smo pokazali u Strazburu. Mene alibi nikada nije interesovao. Bez agresivnosti, discipline, volje, želje nema igre. Jesmo došli pre svega da treniramo ali je ukupan utisak morao da bude mnogo bolji“.

U narednom periodu Savić će imati mnogo posla kako bi reprezentativce pripremio za naredne izazove.

„Možda ću morati ja da se promenim i sigurno ću morati da neke stvari ukinem, da stavim embargo na njih. Uz rad, nadam se da ćemo se pomeriti od tog petog mesta koje nam je izgleda rezervisano“.

Upravo je to razlika između sistema i pravih legendi. Smeju da se pogledaju u oči i da kažu „Ovo ne valja, ovo hitno treba menjati“.

Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Sistematski i dugoročni rad koji postoji u vaterpolu je zapravo apstrakcija za sve druge Saveze u Srbiji (osim OSS, jer je Zoran Terzić 20 godina bio selektor odbojkašica), pa mnogi ne razumeju do kraja viziju koju ima srpski selektor.

Savić želi da isproba različite varijante, ostavi naše momke na vrhu i tako nastavi niz uspeha. Od 2012. godine, kada je preuzeo mesto selektora, niko na svetu nije bio uspešniji od njega, štaviše, nije mu ni blizu.

Mnoge je razočaralo što je Srbija završila kao peta na takmičenju, jer smo svi pomalo razmaženi medaljama vaterpolista i to najčešće zlatnim. Ipak, konkurencija je jača nego pre 10 godina, pa je i sistem utoliko neophodniji.

PROČITAJTE JOŠ

I ranije se dešavalo da naša selekcija godinu dana nakon Olimpijskih igara podbaci na nekom takmičenju. Nije to neobično, ni čudno, a i te kako je razumljivo kada se zna da je šest članova zlatne generacije odlučilo da se oprosti od reprezentacije.

Uz to je Savić ranije odlučio da zbog naporne sezone u Strazbur na Svetsku ligu ne idu Strahinja Rašović, Dušan Mandić, Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, kao i kapiten Branislav Mitrović.

Neki novi momci dobili su priliku da se nametnu, a uspeli su da stignu do petog mesta na svetu, nije ni to loše izdanje za državu od sedam miliona stanovnika.

Bilo je ovakvih rezultata i u prošlosti, pa smo se onda busali i ponosili našim momcima. Bronzana medalja u Londonu na Igrama, a onda godinu dana kasnije samo sedmo mesto na Svetskom šampionatu. Tu je i primer Svetske lige, jer smo 2018. završili takmičenje u grupi, kao i 2020. godine.

Od osamostaljenja smo čak 11 puta trijumfali u ovom takmičenju, onda je promenjena ideja i praktično je postalo pilot program za nove asove. Mnogima je promaklo i da su naši momci nedavno na Mediteranskim igrama u Oranu stigli do zlata, pa je to razlog više da za strepnju nema potrebe kada su „delfini“ u pitanju.

Opet će oni podizati pehare i osvajati zlata.

BONUS VIDEO Suze Dejana Savića na aerodromu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

FacebookTwitterInstagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar