Foto: Screenshot / Youtube / TVKopernikus

Političke partije u kampanjama često pribegavaju pozivanjima javnih ličnosti kako bi pridobile dodatne simpatije, igrajući na kartu prepoznatljivih lica.

Tom temom smo se već bavili i konstatovali da je Dževad Prekazi bio pionir toga u Srbiji pošto je 1993. godine bio kandidat na parlamentarnim izborima ispred široke „jugoslovenske koalicije“.

PROČITAJTe JOŠ

Vremena su se menjala, ali su se ličnosti iz različitih sfera društvenog života polako su se priključivale političkim opcijama, sve do momenta kada je na srpskom političkom nebu ostala „samo jedna zvezda“.

Srpska napredna stranka je od momenta kada je rukovođenje njom preuzeo Aleksandar Vučić pala u zapećak, te se ime predsednika izdvojilo kao „jači brend“, što su prepoznali i mnogi sportisti.

Kako povoljnu poziciju da „urade nešto za sebe“. To ne mora nužno da bude materijalna korist, iako uglavnom jeste, ali neka bude bar „kupovina mira“, kako je svoju podršku Vučiću obrazložio Danilo Ikodinović.

I priznao je sebi da je ispao pi*da.

Lista onih koji bi u budućnosti mogli da kažu slično je duga. Baš duga, a spisak, naravno, postoji. Deo Vučićeve strategije je i hvaljenje podrškom poznatih, slavnih i moćnih, pa su oni stavljani na spiskove. Prvi je u javnost izašao 2017. godine, uoči predsedničkih izbora.

Abecednim redom, među prvima se našao Stefan Babović, nekadašnji fudbaler Partizana, sin biznismena Milije Babovića, koji nije štedio reči kritike na račun aktuelne uprave kluba, čiji delovi se neretko nalaze u sukobu sa „kursom vlasti“.

Sa mesta narodnih poslanika podršku Vučiću su dali Dušan Borković i Bogdan Obradović, ali i Zoran Gajić, koji je u trci za predsednika Odbojkaškog saveza Srbije pobedio Vladimira Grbića.

Funkcionerski hleb je dobio i Vladimir Batez, nekadašnji odbojkaš, pokrajinski sekretar za sport, a iz Vojvodine je Vučiću stigla podrška i boraca, Viktora Nemeša i Davora Štefaneka, koji je umeo i direktno da se uključi u „odbranu predsednika“, pokušajem da odgovori na već legendarnu izjavu Andrije Prlainovića o uslovima za vaterpolo u Srbiji.

Ogromnu aktivnost u kampanji, ali za izbore u Beogradu, imali su Goran Grbović i Milan Gurović, koji su čak nosili dresove svojih bivših klubova prilikom kampanjskih aktivnosti Gorana Vesića.

Grbović je, verovatno u znak zahvalnosti za vernost, dobio veoma značajan i odgovoran posao direktora beogradske „Arene“, a sasvim je sigurno da bi i za Gurovića negde bilo mesta, da nije osuđen zbog nasilja u porodici.

Baš u momentu kada je bila aktuelna kampanja za predsedničke izbore, na klupu Crvene zvezde je kao privremeni trener stigao Boško Đurovski, što ga je verovatno i dovelo na spisak ljubitelja Vučića, tako velikog navijača najvećeg srpskog kluba.

Iako se često „nudio“, privilegiju da ponovo vodi Zvezdu nije dobio Milan Živadinović, ali se zajedno sa Draganom Jakovljevićem, njegovim nekadašnjim sagovornikom iz kultne emisije „KCN Sport“, autora Dejana Anđusa, svrstao u red Vučićevih simpatatizera.

Živa možda nije, ali Jakovljević je dobio posao i to u Mladosti iz Zemuna, koja funkcioniše kao filijala košarkaške sekcije Partizana, na čijem čelu se nalazi funkcioner SNS Ostoja Mijailović.

Grupu nekadašnjih članova KK Crvena zvezda u „Vučićevom timu“ popunili su Zoran Jovanović, Stevan Karadžić i Jovan Koprivica, a tu se našao i Nebojša Ilić.

Pokušaj da se prikaže da politika „ne poznaje navijačke razlike“ bilo je u svrstavanje Ivice Kralja na listu, čelnog čoveka FK Mačva i aktera već čuvenog incidenta u uživo programu Javnog servisa Srbije koji je izrodio jednu od najčešće citiranih pežorativnih parola upućenih „predsedniku svih građana Srbije“.

Vučić je na listi okupio i braću Peruničić, Nenad, bivši selektor rukometne reprezentacije Srbije je obrazlagao tada da je njegov brat Predrag, koji u spisku radnih mesta ima i poziciju državnog sekretara, „član SNS od osnivanja“.

„Državnom jedinstvu liste“ je trebalo da pomogne i ime tadašnjeg kapitena fudbalske reprezentacije Srbije Branislava Ivanovića, prijatelja funkcionera SNS Branislava Nedimovića, a na spisku je bio i Nemanja Matić.

Dugogodišnji predstavnik Srbije na reliju „Dakar“ Gabor Sagmajster je podrškom Vučiću verovatno obezbedio sponzorstva za nove avanture, a Dragan Džajić se svojim potpisom sasvim sigurno zahvalio za aboliciju koju je dobio od režima SNS.

Nije teško zaključiti da je sličan motiv mogao da ima i Nikola Peković, neformalni „gazda Zlatibora“, a u jednom periodu i „specijalac“ postavljen na mesto predsednika KK Partizan, ne bili iz njega na najbezbolniji način bio odstranjen Duško Vujošević.

Foto: Starsport

Vučićeva megalomanija je viđena godinu posle predsedničkih izbora, uoči beogradskih, kada je lista od 770 imena narasla na 1.158.

Ponovo je tu bio Muta Nikolić, ranije sa pozicije trenera Partizana, a potom kao član stručnog štaba reprezentacije, a i prethodni skup fudbalera je „narastao“ na dvocifreni broj.

Porodica Adžić, tandem Lalatović-Bratić, Đorđe Pantić, Oliver Kovačević, Darko Belojević, Zvezdan Terzić, pa i Vladimir Matijašević, sadašnji funkcioner Fudbalskog saveza Srbije, stali su uz kampanju u okviru koje su, primera radi, prodavane karte za metro koji ne postoji.

Tu su bili i „Zvezdini gardisti“ Vujadin Savić, Filip Stojković i Marko Gobeljić, ali i Vladimir Volkov, Marko Lomić, te Nemanja Radonjić, momak za koga se po kuloarima može čuti da je lično blizak porodici Vučić.

Funkcije ili privilegije, ideologija ili lična simpatija, tek sportisti su veoma bitan faktor u političkoj igri, u čemu bi morali da budu veoma oprezni, s obzirom na to kakav i koliki uticaj na javnost mogu da imaju.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare