0
Visoka je cena kada u nečemu želite da budete najbolji na svetu. "Kralj" je zbog svih nadljudskih napora kojima je izlagao telo sada postao samo senka ikone kakva je bio. Roni Kolman je čovek koji je pomerio granice i za to plaća previsoku cenu svakog novog dana.
PROČITAJTE JOŠ
Koleman je nekada izgledao kao da je izašao iz grčke mitologije i da je hodajući Adonis. Danas izgleda kao još jedan stariji gospodin neobične životne priče koja mu je uništila zdravlje.
Ipak, da bi se došlo do pada trebalo je početi od neverovatnih visina. Kolman je stremio ka božanskom i baš kao u grčkoj mitologiji za to je bio surovo kažnjen, doduše, ne pre nego što je pravio čuda.
Kolman je osam puta osvajao najprestižniju nagradu u svetu bodibildinga „Mister Olimpija“, ali se veruje da je poslednju dobio „na ime“ jer je svima bilo evidentno da ima višak kilograma.
Dugo nije mogao da se zaposli nakon univerziteta, pa je počeo da radi u obližnjoj piceriji. Kada bi mu bilo dosta italijanskih specijaliteta menjao bi se sa obližnjom prodavnicom hamburgera. Već tada je pokazivao da u izgovore ne veruje.
Čovek koji je postao simbol izreke koja je ispisana u gotovo svakoj teretani planete „Radi jako ili idi kući“ je prvi put na takmičenju za „Mistera Olimpije“ završio bez pozicije. Nije bio ni rangiran, usledio je krvav rad, koji mu je šest godina kasnije doneo impresivno osvojenu titulu.
Legende poput Keneta Vilera, Nasera el Sonbatija ili Kevina Levrona su pored njega izgledale kao da su dve težinske kategorije ispod. Kolman je mogao da bude putujući atlas anatomije jer mu je svaki mišić bio savršeno iscrtan.
Iste godine kada je uzeo prvu titulu „Mistera Olimpije“ osvojio je i čuveni „Arnold klasik“ (takmičenje koje organizuje Švarceneger koji je uneo brojne novine u ovaj sport).
Posle prve titule odlučio je da napravi policijsko bacanje na pod. Zašto? Devet meseci godišnje je bio policajac i od toga živeo, a preostala tri bi potpuno posvetio takmičenju.
Tako je radio sa tegovima koje mnogi u teretani nisu smeli ni da pogledaju, uostalom to mu je i donelo tada rekodrnih 26 titula u IFBB (Međunarodna bodibilding i fitnes federacija).
Pamti se kada je iz čučnja podigao 364 kilograma i to u čuvenoj teretani „Metroflex“. Čuvenoj samo po tome što je veliki Roni ovde trenirao, a bila je (i ostala) daleko od najmodernijih. I danas oni koje Kolman oduševljava obilaze ovo „sveto mesto bodibildinga“ u koje je Roni ušao slučajno kada mu je Brajan Dobson ponudio besplatnu članarinu do kraja života.
Sve ove težine ostavile su takve posledice da verovatno ni sam Kolman ne zna koliko je operacija imao. Došlo se do tog nivoa da su mu čak kičmu operisali tako što bi sklonili unutrašnje organe nakon što iseku stomak. Teško da ima ijedan disk koji nije uništen, pršljenovi su van pozicije, a neki prisilno vraćeni metalnim šrafovima.
Naljuđe od svega? Kolman se zbog toga nimalo ne kaje.
„Smatram da operacije nisu prošle kako treba i sve je dovelo do toga da više ne mogu da stanem ni na noge. Morate da shvatite da mi nije lako, da je svaka operacija jako teška i da jedna košta 500.000 dolara. Samo na poslednje tri operacije sam potrošio preko 2.000.000 dolara i posle svega svejedno ne mogu da stojim. Neću se predavati, i dalje ću se boriti uz vašu podršku“, objavio je nedavno Kolman koji je tokom karijere na vreme shvatio značaj marketinga i brendiranja, a onda i društvenih mreža.
Sve ovo ga je samo učinilo još većom globalnom ikonom, a ne postoji čovek koji se bavi bodibildingom profesionalno ili amaterski koji nije želeo da bar u nečemu dostigne „Kralja“. Ipak, to je gotovo nemoguća misija.
„Želite li i dalje da budete kao ja? Da imate istu radnu etiku koju sam imao? Pa, kao što možete da vidite, ja sam osmostruki ‘Mister Olimpija’ koji ne može da hoda“, požalio se medijima jednom prilikom.
View this post on Instagram
Policajac koji je ostavio karijeru sa značkom zbog profesije u kojoj će pokušati telo da dovede do savršenstva, a svaki mišić savršeno da oslika, sad živi u povremeno bolovima koji pretvaraju minute u agoniju.
I danas ima velikih problema sa hodanjem, što i ne čudi kada se zna da mu gotovo jednom godišnje dijagnostifikuju novi zdravstveni problem. Svi do jednog su posledica dizanja težina koje su ranije bile u domenu naučne fantastike.
„Da imam šansu da sve učinim ponovo, promenio bih jednu stvar. Onda kada sam radio čučanj sa 360 kilograma, napravio bih četiri ponavljanja umesto dva, to je jedino za čim žalim u karijeri. Ta dva ponavljanja koja sam napravio me proganjaju i danas jer sam znao da mogu četiri, ali kukavica u meni je napravila dva. Jedino žalim za tim.“
BONUS VIDEO O dizanju Piksija u vazduh, bežanju Sliškovića, čuvanju Deja i „dozvoli za ubijanje“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
