2
Odluka Telekoma Srbije da otkupi prava na prenos utakmica engleske Premijer lige izazvala je veliki broj pitanja, među kojima je jedno od najvažnijih - zašto taj novac nije uložen u razvoj srpskog sporta?
Telekom Srbija je za prava na prenos najgledanije fudbalske lige sveta na kanalima Arena Sporta izdvojio, prema informacijama agencije Beta, 600 miliona evra.
Ova odluka jedne državne ustanove da toliki novac izdvoji za televizijska prava je posebno začuđujuća ako se uzme u obzir to da se srpski sport kao takav nalazi u ne baš idealnim uslovima.
Šta je sve država mogla da uradi kako bi pomogla srpskom sportu sa tih 600 miliona evra?
Razvoj infrastrukture, izgradnja bazena, trening-dvorana
U razgovoru sa Dejanom Savićem, selektorom vaterpolo reprezentacije Srbije, skrenuta je pažnja na to da reprezentaciji Srbije nedostaju još dva olimpijska bazena. I to ne samo za vaterpolo, već za sve ostale vodene sportove:
„Ono što fali Beogradu, kako bi reprezentacija mogla da radi bez poteškoća u bilo kojoj kategoriji, jesu još bar dva olimpijska bazena. Tu bi došli i ostali sportovi poput plivanja, skokova u vodu i sinhronog plivanja, takođe i rekreativno korišćenje. Poslednji bazen u Beogradu, 11. april, napravljen je 1979. godine, pa mislim da je sve jasno“, rekao je Savić u opširnom intervjuu za Nova.rs. Umesto dva olimpijska bazena na kojima bi stasavali neki novi Savići, Ikodinovići, Milanovići, Šoštari, ljubitelji sporta će morati da se zadovolje prenosima utakmica šampionata Engleske.
No, nisu samo vaterpolisti ti koji su u problemu. Tereni na fudbalskim stadionima širom zemlje su blago rečeno loši, dok je o uslovima u kojima rade fudbaleri širom zemlje više izlišno i pričati.
Nije situacija ništa bolja ni u ostalim sportovima, gde neretko klubovi moraju da se bore oko termina za treninge, jer ih u jednoj dvorani trenira nekoliko, pa je gotovo nemoguće organizovati pripreme tako da iz sportista budu izvučeni maksimumi.
Seminari, edukacije…
Novac upotrebljen za kupovinu TV prava za prenos Premijer lige mogao je da bude preusmeren i na razvoj trenerskog kadra kroz organizovanje visokostručnih seminara na kojima bi predavala najpoznatija trenerska imena, i to iz svih sportova koji su u Srbiji popularni. Na taj način ne samo da bi srpski treneri imali priliku da uče od najboljih, već da to znanje posle prenesu i na igrače sa kojima rade.
Ulaganja u mlađe kategorije
Umesto u mogućnost gledanja utakmice Votford – Barnli, državni novac je veoma lako mogao da bude preusmeren na mlađe kategorije što kroz organizovanje raznih kampova i dovođenja inostranih predavača i trenera od strane sportskih saveza, što kroz finansiranje i edukaciju trenera za rad sa najmlađima, a sve u cilju pravljenja nekih novih asova.
Umesto Srba, ruke zadovoljno trljaju Englezi
Ovo su tek neki od desetina i desetina načina na koje je država mogla da pomogne srpskom sportu i digne ga ne samo na neki novi nivo, već sportistima pruži priliku da se, makar na onom elitnom, reprezentativnom nivou, njime bave bez razmišljanja o pratećim stvarima, poput termina za treninge. No, umesto fokusa na domaće kadrove i omogućavanja da na miru i bez problema rade na sticanju najbolje moguće forme, Telekom Srbija, kompanija u vlasništvu države, je odlučila da je važnije preplatiti prava prenosa za Premijer ligu i ljubiteljima fudbala omogućiti da u narednih šest godina uživaju u bravurama fudbalera sa „ostrva“.
Nije problem u Premijer ligi – postoji dobar razlog zašto je najgledanija fudbalska liga na svetu – već u činjenici da je ono što bi trebalo da je zapravo neki vid luksuza stavljen ispred svih mogućih gorućih problema sa kojima se srpski sportisti već decenijama suočavaju.
Jasno je, doduše, da se iza svega krije igra koja zapravo nema veze direktno sa sportom, niti sa željom Telekoma da svojim gledaocima pruži priliku da na delu gledaju Kevina de Brujnea, Mohameda Salaha i brojne ostale zvezde koje vladaju engleskim fudbalom, već je cilj maksimalno ograničavanje konkurencije kako bi njen uticaj bio sveden na minimum. Da bi u tome uspeli, neophodno je ponuditi sadržaj dovoljno atraktivan da se zažmuri na postojeće probleme, a pitanje budućnosti ostavi onima koji dolaze da ga rešavaju.
A nama zasad ostaje da se pitamo – gde su, i kad će, bazeni i hale za šampione?
Bonu video: Novak Đoković stigao u Tokio
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
