Redovno je odbojka bila ponos Srbije, i muške i ženske selekcije donosile su nam mnogo radosti u prošlosti, kao i medalja, ali je 2025. godina surovo ogolila probleme sa kojima se susreće ovaj sport u okvirima naše zemlje.

Naravno da bi bilo previše da tražimo i očekujemo medalju ili borbu za titulu na svakom velikom takmičenju, ali rezultati u tekućoj godini su i kod odbojkaša i kod odbojkašica Srbije poražavajući.

Rezultati su najčešće najbolje merilo rada i oni se najduže pamte - ako njih nema, znači da negde škripi, da nešto treba popraviti... U srpskoj odbojci su upaljeni alarmi i vreme je da se nešto menja.

Krenućemo od ženske reprezentacije, koja se iole bolje pokazala nego muška - bar za sada.

Ništa bez Tijane Bošković

Srbija je prošle godine slavila u prvom meču na Olimpijskim igrama protiv Francuske (3:0), ali ko je u tom trenutku mogao da pretpostavi da će nakon toga uslediti užasna serija poraza.

Najpre su od Srbije u grupnoj fazi OI bile bolje selekcije SAD i Kine, da bi u četvrtfinalu Italija poslala kući naše odbojkašice.

Naredni poraz Srbije bio je u prijateljskom meču protiv Rusije (3:2), da bi u Ligi nacija usledio potop kom se niko nije nadao.

Srpkinje su poražene u osam uzastopnih mečeva, a redom su bile bolje devojke iz Dominikanske Republike, Japana, Bugarske, Kanade, SAD, Nemačke, Francuske i Poljske.

Istina je da je čak pet od tih osam mečeva odlazilo u odlučujući peti set, ali to pokazuje da srpske odbojkašice jednostavno u odlučujućim trenucima nisu bile na najvišem nivou.

Ne morate mnogo da znate o odbojci da biste shvatili da Srbija nije bila autsajder u mnogim pomenutim mečevima, čak je u neke ulazila i kao izraziti favorit - na primer protiv Bugarske.

Čak ni turnir u Beogradu nije pomogao našim devojkama, koje su svaki put bile poražene pred domaćim navijačima. Promena se dogodila kada se u tim vratila Tijana Bošković.

Najbolja odbojkašica na svetu odmah je pokazala klasu, Srbija je sa njom pobedila Češku sa 3:1, a u petak je bila bolja i od Belgije sa 3:0. U međuvremenu su Italijanke savladale našu reprezentaciju sa 3:0, ali uprkos tom porazu izboren je opstanak u najvišem rangu Lige nacija.

Tu opet dolazimo do problema - da li Srbija treba da bude srećna i zadovoljna samo opstankom u društvu najboljih? Ne!

Znamo da Srbija može i treba da se bori za najviše ciljeve, da nam pravi protivnici budu Italija i Brazil (vodeći u Ligi nacija), a ne da se zadovoljavamo četvrtfinalima na velikim takmičenjima i tek ponekoj pobedi u grupi.

Muškarci još slabiji

Iako su odbojkaši Srbije otvorili ovogodišnje izdanje Lige nacija pobedom nad Turskom rezultatom 3:1 u setovima, usledio je crni niz, koji nije prekinut čak ni u Beogradu.

Kina je prva pobedila Srbiju, potom su bolji bili Japan, Poljska, Iran, Kuba, Argentina i na kraju Nemačka. Dakle, sedam poraza zaredom, bleda igra i sada je u pitanje doveden i opstanak u eliti. Srbija je trenutno na poslednjem, 18. mestu u Ligi nacija. Isti skor ima i Holandija, dok pobedu više imaju Kina i Turska.

Odbojkaši Srbije prošle godine na Olimpijskim igrama nisu prošli ni grupu, iako su imali skor 1-2, baš kao i dame. Početkom juna ove godine Rusija je bila bolja u prijateljskom meču (3:1), a onda je Liga nacija pokazala da smo daleko od svetskog, ali i evropskog vrha.

Tri poraza Srbije bila su sa nulom, dok je u četiri meča osvojen po jedan set. Nije bilo čak ni mnogo drame.

Ono što sledi jeste veoma bitno. Još jedan turnir Lige nacija, ovog puta u Ljubljani, a rivali će biti Italija, Ukrajina, Kanada i Slovenija. Svaka pobeda biće zlata vredna u borbi za opstanak, a najveće šanse deluje da imamo protiv Kanade. Slovenija takođe nije među najboljih osam u ovom trenutku, dok su Italija i Ukrajina u vrhu.

Na sve ovo, pre nekoliko dana objavljeno je da Uroš Kovačević napušta reprezentaciju, tačnije ide u reprezentativnu penziju.

Kovačević (32) je u dva navrata bio šampion Evrope, jednom je osvojio Ligu nacija, a za Srbiju je debitovao još 2011. godine. Igrao je u Srbiji, Sloveniji, Italiji u četiri navrata, Kataru, Kini, Poljskoj, te Rusiji. Proglašen je za najboljeg igrača sveta 2019. godine i sigurno će nedostajati selekciji Srbije.

Zaključak

Ne može Srbija da zavisi samo od jednog igrača ili igračice. Nije dovoljno da vuče samo Tijana Bošković ili da pronađemo nekog novog Ivana Miljkovića na primer.

Šta je tačno trulo u odbojci srpskoj? Na to pitanje neka odgovore pravi stručnjaci, koji bi trebalo sistemski da se bave razvojem odbojke u Srbiji.

Očigledno je da nešto ne štima, igrači i igračice se više "ne proizvode" kao pre, a kada neko iskoči potrebno je okružiti ga kvalitetnim saigračima, odnosno saigračicama.

Potrebno je da se napravi održivi sistem, da se razmišlja uvek unapred i da se Srbija što je pre moguće vrati na staze stare slave i u borbu za medalje - u obe konkurencije.