Bio je simbol Jugoslavije – žene su ludele za njim, Muhamed Ali mu se poklonio

Parlov je postao jedan od simbola Jugoslavije i sporta na Balkanu, postao je izuzetno popularan i na momente su se neki plašili da bi mogao da ugrozi slavu Josipa Broza Tita. Upravo njih dvojica su dva čoveka sa kojima niko nije smeo da se „kači“.

Bio je bokser koji je otvorio vrata mnogim šampionima u Jugoslaviji i stalno je pomerao granice. Važio je za markantnog čoveka, a preminuo je nakon borbe sa rakom pluća.

Ostaće upamćeno da su svi muškarci u Jugoslaviji želeli da budu kao Mate, a žene su obožavale njegovu harizmu, o tome i danas kolaju razne legende.

Jedan od najpoznatijih intervjua dao je Igoru Lasiću, a neke odgovore koji su objavljeni u magazinu „Dani“ možete pročitati u tekstu pred vama.

Tada je u razgovoru sa poznatim novinarom otkrio kada je počeo da puši.

„Ajde, to sam počeo odmah kad sam prekinuo karijeru. Pre nisam, sve do te 1980. godine. Kako bih pušio i trenirao?“

Govorio je o glasini da nije pratio previše sport.

„Pa nije me nikad ni zanimao. Bio sam od sporta posvećen samo svojim treninzima, nisam imao ni vremena ni neke posebne želje da pratim išta drugo. Tako je i ostalo.“

Pojasnio je i kako je postao sportista.

„Gonila me želja da uspem u onome u čemu sam osetio da sam dobar. Nekakav prometejski oganj, volja za postignućem visokih ciljeva. Čim sam krenuo u to, morao sam… Dobro, nisam morao, ali sam tako to doživljavao. Da nisam imao tu upornost i nešto malo talenta, ne bih došao do vrha.“

Pojasnio je i stav o nacionalizmu, koji se i dalje prepričava.

„Da – kako ja mogu biti nacionalista ako sam svetski prvak? Mnogi to ne razumeju. Nisu bili ni prvaci države, a često ni sami sebe nisu uspjeli pobiditi. Svet se divio mojim rezultatima i svi su me svugde prihvatali kao svoga, beli i crni, svejedno. Upoznao sam svet, i ne mogu biti ništa nego kosmopolita. Tako ja gledam i na sport i na život. Bio sam član Savez komunista Jugoslavije, ali su me na kraju isključili jer nisam dolazio na sastanke. Nije me politika nikad zanimala. Davali su mi priznanja za moje uspjehe i to je bilo sve. Ja sam u trenucima svojih slabosti tražio podršku u potpuno drugim stvarima.“

Deo Bojadžinske ulice na Zvezdari poneće ime Mata Parlova, najavljeno je prošle godine.

Parlov je osam puta bio prvak Jugoslavije, dva puta je dobio Zlatnu rukavicu, a sedam puta je poneo i priznanje najboljeg na Balkanu. Ima i evropska i svetska odličja.

Mate je bio prvak sveta u amaterskom boksu 1974. godine u Havani, a 1971. i 1973. je bio evropski prvak u Madridu i Beogradu. Ima i olimpijsko zlato iz Minhena 1972, kao i evropsko srebro iz Bukurešta (1969).

Govorio je i najdražim mečevima.

„Ima ih nekoliko, jako mi je teško razlučiti. Ne znam je li to bilo protiv Kuelja ili neki drugi važan meč za osvajanje titule, bilo koje od tih velikih.“

Nastala je čuvena pesma „Kueljo, Kueljo, Kueljo, šta te to smelo, čekao si desnicu, a dobio levicu“.

„U, da. Bilo je toga… To je bila važna pobeda, ali ja sam i druge amaterske titule osvajao kao prvi s prostora tadašnje Jugoslavije.“

Prokomentarisao je MMA koji je još bio u povoju..

„To je nešto novo, mešavina svih borilačkih veština. Pitali su i mene, što mislim kako bih prošao s ovim ili onim borcem „full contact“ ili tako nečega. Ne može se to porediti. Jednostavno, različite discipline. A razlog zbog kojeg su se razvile te discipline jest delom i u onom „feminiziranju“ boksa. Postao je velikim delom nezanimljiv publici.“

Najveću pohvalu je dobio od legendarnog Muhameda Alija, po mnogima najboljeg boksera ikada.

„Uskoro se opraštam od boksa i više bih volio da završim karijeru protiv sjajnog boksera Mate Parlova nego protiv prljavih udarača poput Frejzera ili Formana. Jugoslavija ima pravog prvaka, Parlov je u ovom trenutku najbolji u Evropi. Spreman sam da se borim sa njim. Čuo sam da bi naš meč u Jugoslaviji pogledalo uživo 100.000 ljudi. Parlov je brz bokser, ali protiv mene ne bi imao šanse. Bio bi to lep meč, ali to je jedino lepo što bi se Parlovu dogodilo“,  govorio je Muhammad Ali 1978. godine.

Bio je veliki ljubitelj poezija, pre svega Tina Ujevića, a obožavao je prestonicu Srbije.

„Beograd je grad koji ću uvek voleti. Tu sam proveo svoju mladost“, govorio je Mate.

Nije se tukao van ringa, niti je bio agresivan.

„Nisam agresivan ni bio, ali jesam prilično žestok. Pa onaj me poraz smirio. Dotad sam udarao na silu, a onda sam se suočio s vlastitim, normalnim ograničenjima i počeo razmišljati. Shvatio sam da moram da pobedim sam sebe ako želim savladati druge. I to je bio najveći moj uspeh. Odgovor na pitanje kako primiti udarac i zauzdati bes, ne pojuriti odmah na protivnika, strpeti se, pričekati pravi trenutak. Tako se zadaju bolji udarci i prima se manje opasnih… Ne baš u smislu da sam se tukao. To nisam, još od osnovne škole, od dečjih čarkanja. Nisam upadao u nikakva iskušenja izvan ringa, a nisam ih ni tražio. Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova, koji bi hteli da se dokazuju na čoveku koji je osvojio nekakve titule, ali to se može izbeći. Okrenuo bih se u stranu ili prešao na neku drugu priču i sve je bilo u redu.“

BONUS VIDEO Triler u Manili