0
Dragutin Topić, slavni srpski atletičar, a sada trener, ponosan je na ćerku Angelinu, koja se okitila bronzom na Svetskom prvenstvu u Tokiju.
Angelina je u disciplini skok uvis preskočila visinu od 1,97 metara, baš kao i Jaroslava Mahučik (Ukrajina), pa su njih dve podelile bronzu, dok je zlato otišlo u ruke Nikole Olislagers iz Australije, a srebro je pripalo Mariji Žodzik iz Poljske.
Ovo je veliki uspeh za 20-godišnju srpsku atletičarku, koja je prošle godine bila povređena na Olimpijskim igrama u Parizu, pa nije mogla da se bori za medalju.
“Nikada mi nije bilo teže u životu. Ona ovo čeka od Pariza prošle godine. U Parizu je trebalo da bude treća, u najgorem slučaju, pa se desila povreda… Posle toga smo ušli u limbo psihički. Potonula je totalno. To ne zna niko, znam samo ja i naš stručni štab. Borila se svakog dana da sebe pronađe ponovo. Trajalo je 370 dana, sada je našla sebe”, rekao je Dragutin Topić za „Sport klub“.
PROČITAJTE JOŠ:
Da kiša nije poremetila finale u Tokiju, možda bi Angelina imala još bolji rezultat. I ona sama veruje da je mogla da nadmaši visinu od dva metra…
“Jako sam srećan što je treća, a s druge strane, mislim… U stvari, znam da je ona danas bila spremna da skoči 2,03. Da li bi to bilo zlato, srebro, bronza ili peto mesto, ne znam, ali mi je žao tih 2,03. Kiša je pala, je**ga, i raspršila nam je viziju. Ona se ponašala jako profesionalno. Znali smo da će pasti kiša, naglašavali smo da je važno da se preskače iz prve”, kaže 54-godišnji Topić.
Sada je Angelina najuspešnija u porodici.
“Bio bih srećan i da je peta po ovom vremenu. Ova bronza je nešto što fali porodici Topić – i Dragutinu i Biljani. Odavno je prevazišla mamu i tatu. Mnogo je volim, svaka čast”.
PROČITAJTE JOŠ:
Nije lako kombinovati ulogu oca i trenera.
“Toliko je teško rukovoditi ovim… Moraš da budeš trener. Trener mora da bude i džukela i da kaže ono što otac ne bi rekao nikada. To sam joj i rekao pre nekoliko treninga. Nije svađa, nego sam joj rekao ono što sam mislio i što sam znao da moram da joj kažem kao trener. Kao otac, u meni gori, jer nemam pravo to kao otac da kažem. Mnogo mi je to teško, do vrha mi je. Ja bih voleo da postoji u okolini trener koji može da rukovodi, ne vidim ga sada… Ona je sjajna sportistkinja, osećam da je vreme da budem u senci, da na tribinama sedim i da pijem pivo jer – mnogo je teško raditi s nekim koga voliš više od sebe, kome treba da pružiš sve… Ko je trenirao svoje dete, on će razumeti… Ovo nije normalno! Za moju porodicu i za nju sam uradio ono što je bilo do mene, sada može dalje sama, a ako želi, tata je uvek tu”, zaključuje Topić za „Sport klub“.
