Hrabre reči Angeline Topić posle bronze: "Najstresnija dva sata ikada, mislim da sam bila spremna za sledeću visinu"

Srpkinja je u finalu discipline skok uvis preskočila visinu od 1,97 metara, što je na kraju bilo dovoljno za bronzu i njen najveći uspeh, bar do sada u karijeri (iako joj je lični rekord 1,98m).

“Najstresnija dva sata koje sam ikada proživela”, rekla je Angelina posle finala na početku razgovora za "Sport klub".

Svesna je bila da prostora za kiks nema.

“Znala sam da će za medalju biti potrebno da sve visine preskočim u prvom pokušaju, da ne ostavljam ništa slučaju. Prvi put su se ovako rapidno povećavale visine, od 193 cm odmah do 197, znala sam da moram u prvom pokušaju”, dodaje Topić.

Finale se odužilo, jer je kiša pravila probleme takmičarkama.

„Počela je kiša i, nažalost, nisam uspela da preskočim sledeću visinu (2,00), za koju mislim da sam bila spremna, ali u ovim uslovima to nije bilo moguće. U principu sam morala da sedim dva sata i da čekam da vidim kako će druge devojke da prođu. Jedino što sam mogla jeste da se nadam da svetska rekorderka neće preskočiti od 202cm, to se desilo i obe smo uzele bronzu."

Od novinara na licu mesta upitana je i šta joj je prolazilo kroz glavu.

“Ne pitaj! Sedela sam sa devojkom iz Australije, sa Paterson. Ona me je tešila i držala me za ruku sve vreme. Jedino što sam mogla jeste da čekam. Čekala sam taj Jaroslavin poslednji skok da vidim da li je to – to. U drugim uslovima mislim da bi ona preskočila i tih 202", istakla je iskrena Angelina.

Sada je srpska atletičarka ostvarila veliki uspeh, a sreće je falilo prošle godine na Olimpijskim igrama u Parizu. Tada se Angelina povredila i nije mogla da nastupi u finalu.

„Posle one prošle godine i famoznog Pariza… Tada sam se osetila više nego nedorečeno, znala sam da sam bila spremna za medalju, za rezultat koji je bio dovoljan za medalju… Tako su se tada kockice poklopile. Svetsko dvoransko – opet sam za dlaku bila četvrta umesto da uzmem zlato… Toliko sam želela da dođem do ovog uspeha, nisam htela ništa da prepustim slučaju. Toliko sam jako trenirala, toliko sam ovo želela i jedino što mi je ostalo da se nadam. Ko čeka – dočeka."

Najveća podrška Angelini je njen otac Dragutin, koji joj je i trener, ali nekada je i sam pisao istoriju srpske atletike. Sada može da bude ponosan na ćerku.

“Sad ću ja njemu morati da dajem savete, budući da sam sada ja najbolja u familiji! Prva sam koja je otišla kući sa medaljom sa Svetskog prvenstva. Ništa novo od saveta, znali smo da sam spremna za velike visine, da je telo tu, da je moguće."

Iako za sebe ne smatra da je mentalno veoma jaka, jasno je da ovakvi uspesi ne bi bili mogući bez jake glave.

“Nemojmo o mojoj mentalnoj stabilnosti, time ne mogu da se hvalim. Sve karte smo bacili na ovo, mnoga takmičenja propustili. Želeli smo da ovde budem najbolja. Nisam zato pokazala za šta sam spremna, ali fokusirali smo se na ovo."

Upitana je i kako će proslaviti uspeh.

„Sada ćemo da vidimo. Pokušavam da protrčim kroz medijsku zonu, samo da zagrlim voljene i da krenemo sa slavljem", zaključila je Angelina.

Podsetimo, Angelina Topić je 2005. godište, pre ovog takmičenja je već osvajala srebro i bronzu na evropskim šampionatima na otvorenom, kao i bronzu na Evropskom prvenstvu u zatvoreno, a bila je i bronzana u Dijamantskoj ligi 2023. godine.