Evropsko prvenstvo u vaterpolu - šansa da se Srbija vrati tamo gde joj je mesto

Srbija je, naime, 2006. godine u Beogradu stigla do zlata savladavši Mađarsku u finalu turnira na Tašmajdanu, 9:8, a potom su deset godina kasnije, ovoga puta u Beogradskoj areni, odneli pobedu savladavši Crnu Goru u borbi za zlato - 10:8.

Za najboljeg igrača proglašen je tada Andrija Prlainović, ali ovog puta neće biti u sastavu.

Ulooge nosilaca igre poneće Dušan Mandić i Nikola Jakšić, koji bi trebalo da budu "udarne igle" i glavni "tas na vagi" neke nove reprezentacije.

Ovoga puta "delfini" nisu apsolutni favoriti kakvi su bili pre deset godina, ali su na Olimpijskim igrama u Parizu i te kako pokazali da imaju šta da ponude.

A ako se stvari sagledaju realno, Srbija je najozbiljniji kandidat za polufinale.

Uostalom, to i ne iznenađuje, s obzirom na to da u grupi C, u kojoj će "delfini" igrati, su još Holandija, Španija i Izrael.

A selektor Uroš Stevanović je odabrao ove igrače za nastup na Evropskom prvenstvu:

Golmani: Radoslav Filipović (Radnički) i Milan Glušac (Novi Beograd);

Centri: Nemanja Vico (Primorac) i Đorđe Lazić (Jadran Herceg Novi);

Bekovi: Sava Randjelović (Radnički), Nikola Jakšić (Radnički), Radomir Drašović (Marsej) i Petar Jakšić (Radnički);

Spoljni igrači: Miloš Ćuk (Novi Beograd), Strahinja Rašović (Radnički), Nikola Lukić (Novi Beograd), Vasilije Martinović (Novi Beograd), Nikola Dedović (Radnički), Dušan Mandić (Ferencvaroš) i Viktor Rašović (Radnički).

I dok će protiv Španaca navijači 12. januara od 20.30 pratiti pravi evropski klasik, dva dana ranije (Holandija) i dva dana kasnije (Izrael) Srbija ne bi smela da ima ni najmanjih problema da dođe do pobeda koje garantuju plasman u drugu fazu i grupu E.

A tamo (mečevi na programu 16, 18. i 20. januara) su potencijalni rivali neuporedivo kvalitetniji - Francuska, Crna Gora i Mađarska (tu je i Malta koja će, sem ako ne bude neke senzacije, biti "topovsko meso").

U drugoj grupi prolaz u polufinale će obezbediti po dve najbolje selekcije, što znači da će "delfinima" biti po svemu sudeći potrebno da ostvare najmanje pet pobeda kako bi obezbedili prolaz među četiri najbolja.

Za to vreme, sa druge strane "žreba", u grupi B su Slovenija, Grčka, Hrvatska i Gruzija, a u grupi D Turska, Rumunija, Italija i Slovačka.

Čini se da Grčka i Hrvatska imaju "zicer", mada ne bi trebalo isključiti ni Rumune ni Italijane, ali je definitivno da Srbiju očekuje neuporedivo teži zadatak.

Polufinale je na programu 23. januara od 17.00 i 20.30, a finale 25. od 20.30 takođe.

"Delfini" su poslednju medalju na Evropskom prvenstvu osvojili sada već davne 2018. godine u Španiji, kada je pod vođstvom Dejana Savića osvojeno četvrto uzastopno zlato.

Od tog trenutka usledila je kriza u rezultatima na smotri najboljih selekcija Evrope, pošto je nakon čak devet izdanja turnira na kojima je osvojena medalja, od čega sedam zlatnih, usledio niz od tri takmičenja bez ozbiljnijeg plasmana - 2020. u Budimpešti naša selekcija je bila peta, potom 2022. u Splitu deveta a 2024. u Dubrovniku i Zagrebu sedma.

Sada će imati šansu da uz podršku punih tribina Beogradske arene naprave iskorak i dođu do jubilarne desete medalje u 21. veku.

Računajući i Jugoslaviju, naša reprezentacija je druga najbolja reprezentacija Evrope sa ukupno 22 medalje, od čega osam zlatnih, dok je prvoplasirana Mađarska sa čak 26 medalja - od toga 13 zlata.

Kao Srbija, naša reprezentacija je osvojila sedam zlatnih medalja (pet kao Srbija, dve kao Jugoslavija i Srbija i Crna Gora) po čemu je u 21. veku ubedljivo najuspešnija - Mađarska ima jednu titulu, Hrvatska dve, Španija jednu, Crna Gora kao samostalna država jednu.

Takođe, interesantno je i da Srbiju tri pobede dele od 150. trijumfa na turnirima namenjenim borbi za tron Evrope - dosad ima 147 trijumfa. Ako uspeju u tome, "delfini" će se pridružiti Mađarskoj među timovima koji imaju 150 ili više pobeda, koja ima 176 trijumfa.

Mađari su ujedno i najefikasnija reprezentacija u istoriji sa 2,184 gola, Srbija ima 1,823, a Italija 1,839).