Sukob Aleksandra Šapića i Dušana Mandića, dvojice ljudi koji su obeležili istoriju srpskog vaterpola, svoj nastavak doživeo je tokom dočeka srpskih olimpijaca.
Mandić je tokom prijema, u trenutku kada je prolazio pored Šapića, inače gradonačelnika Beograda, odbio da mu pruži ruku, na trenutak samo pogledavši u njegovom pravcu, nakon čega je produžio dalje (taj trenutak možete videti na petoj sekundi snimka).
Iako je bilo očekivano da će dva velika asa (a Šapić svakako jeste bio veliki vaterpolista) bar za trenutak „zakopati ratne sekire“, to se nije dogodilo, pa su se mnogi zapitali kako je došlo dotle i šta se zapravo dogodilo između Mandića i Šapića, te je situacija eskalirala do ove mere?
Levoruki šuter je 5. juna 2021. godine pod kapicom Pro Reka u finalu Lige šampiona tri puta zatresao mrežu Ferencvaroša, u pobedi od 9:6 bio ključni igrač i poneo epitet najboljeg vaterpoliste ovog takmičenja.
Samo dan kasnije, Mandić i ovaj italijanski klub su potvrdili da će karijeru nastaviti kao novi igrač i kapiten Novog Beograda, da bi i sam Novi Beograd to objavio 15. juna.
Cilj tima na čijem čelu se nalazi Šapić bio je jasan – osvojiti titulu prvaka Evrope.
Stigli su i Nikola Jakšić, Angelos Vlahopulos, godinu dana kasnije i Alvaro Granados… a Mandić je imao ulogu kapitena.
Na sve to, Novi Beograd je dobio organizaciju tri završna turnira u Ligi šampiona (od čega na prvom nisu igrali jer se nisu kvalifikovali).
U sezonu 2021/2022 činilo se da sve ide kako su želeli, stigli su vaterpolisti Novog Beograda do samog kraja, u finalu su igrali protiv moćnog Pro Reka, a Mandić je u porazu posle peteraca, 17:16, postigao jedan pogodak, uz dva krucijalna promašaja – prvo je na šest sekundi pre kraja dobru situaciju propustio da pretvori u prednosti i titulu, a potom je u drugoj seriji peteraca šutirao nešto slabije, te je golman Italijana Marko Del Lungo uspeo da odbrani.
Na kraju, pobeda Italijana u epskom meču, ali i početak krajnje bizarnih dešavanja kada je u pitanju odnos Mandića i Novog Beograda (čitaj – Šapića).
Iako je 24. septembra tokom predstavljanja tima za sezonu 2022/2023 ponovo imenovan za kapitena, u martu 2023. je stigla šokantna informacija – Živko Gocić, trener Novobeograđana, ostranio je Mandića iz tima, i to nakon što je Jug u polufinalu regionalne lige slavio posle peteraca sa 15:13 (11:11 bilo posle četiri četvrtine).
„Nije bilo nikakvog sukoba, nediscipline, nema uperivanja prsta u jednog čoveka. Odluka mislim da je ispravna, sturčna procena igara, forme i doprinosa u ovom trenutku. Apsolutno nema ličnog sukoba između mene i Mandića“, rekao je Gocić u pojašnjenju odluke da odstrani svog nekadašnjeg saigrača iz redova reprezentacije iz takmičarske ekipe.
Ubrzo se oglasio i sam Mandić:
„Moj nekadašnji reprezentativni drug, Živko Gocić mi je na sastanku 27.03.2023. godine potpuno neočekivano i bez ikakve najave, pred celim timom i ostatkom stručnog štaba, izjavio da je doneo konačnu, neopozivu, nepovratnu odluku da ja više nisam deo tima, da mi nije dozvoljeno da treniram sa ekipom i da se za sve što me zanima obratim nadležnim organima kluba. Na moje pitanje koji je razlog ove odluke nisam dobio odgovor“, rekao je on.
A nedugo potom u Novom Beogradu su za dlaku „ublažilI“ svoj stav i Mandiću dali dozvolu da trenira sa drugim timom Novog Beograda, Vukovima. Ta odluka je dvostrukom uzastopnom osvajaču zlatne medalje sa reprezentacijom Srbije na Olimpijskim igrama saopštena telefonom.
Nedugo potom isplivala je i pozadina svega – u pitanju je bio hir Aleksandra Šapića, koji je iskoristio svoj položaj i kao predsednik praktično naterao Gocića da Mandića izbriše iz ekipe.
Nakon nekoliko meseci drame i problema, Mandić je konačno ugledao „svetlost dana“ – u junu 2023. godine predstavljen je kao novi vaterpolista Ferencvaroša:
„Prethodni period u Srbiji je trebalo da bude najlepši period u mojoj karijeri. Umesto toga, to je bilo najteže vreme u mojoj karijeri. Izašao sam iz ekipe Novog Beograda bez razloga, podvukao sam, bez razloga“, napisao je Mandić.
„U tom teškom periodu, među prvima su me podržali i kontaktirali Balaž Njeki (novi glavni trener) i Ferencvaroš. Pokazali su veliko interesovanje da postanem deo tako velikog kluba kakav je Ferencvaroš, sa velikom istorijom i navijačima. Više sam nego srećan i uzbuđen što sam ovde. Ciljevi su najviši – da pokušamo da osvojimo sve što možemo“, dodao je Mandić nakon što je predstavljen u Ferencvarošu.
No, sve to je ostavilo ozbiljnog traga na samom Mandiću, koji je 15. juna doneo odluku da se, bar privremeno, povuče iz reprezentacije Srbije.
To njegovo odsustvo potrajalo je šest meseci, ali je u decembru 2023. godine ipak bio uvršten u sastav ekipe Uroša Stevanovića za Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj u januaru 2024. godine, a potom i za Svetsko prvenstvo u Dohi mesec dana kasnije.
Na takmičenju u Dubrovniku i Zagrebu Srbija je bila sedma, potom je u Kataru bila nešto bolja – četvrta, uz ne preterano ubedljive partije, ali ispunjen cilj – plasman na Olimpijske igre u Parizu.
Ni u Francuskoj nije izgledalo da će biti previše razloga za zadovoljstvo, pogotovo nakon izuzetno lošeg početka – jedva izvojevana pobeda nad Japanom, težak poraz od Australije, nedostatak snage za ozbiljniji otpor Španiji… No, Mandić je konstantno bio „udarna igla“ i iz meča u meč pokazivao naznake povratka u prepoznatljivu formu, da bi u nokaut-fazi golčinom protiv Grčke, odličnom partijom protiv Sjedinjenih Američkih Država i na kraju Hrvatske u finalu blistao, zbog čega je sa razlogom proglašen za najboljeg igrača Olimpijskih igara.
Doduše, otišao je Mandić u Pariz na najveće sportsko takmičenje znatno „lakše“ duše – ogroman kamen mu je pao sa srca kada je kao najbolji igrač predvodio Ferencvaroš do titule prvaka Lige šampiona.
A kako su stigli do finala?
Pobedom nad Novim Beogradom posle peteraca. Mandić je svom nekadašnjem klubu dao te junske večeri pet golova.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare