Nije pogrešno reći da je moglo i mnogo bolje
Košarkaši Crvene zvezde okončali su sezonu sa dva nova trofeja u svojim vitrinama, ali su podbacili u Evroligi, a izgubili su i u finalu ABA lige.
Dugo Zvezda i Partizan nisu imali jače sastave, bar na papiru, a s pravom su porasle i ambicije navijača oba kluba.
Kada se na kraju sezone svedu računi, crveno-beli su osvojili dva pehara, ali je utisak da je Partizan imao uspešniju sezonu, koju je i završio šampionski.
Sezona za nama donela je 10 uzbudljivih večitih derbija, međusobni skor bio je 5-5, a i pored nemilih scena na nekim utakmicama utisak je da će se viša pamtiti kvalitetna košarka.
Zvezda je prvi trofej uzela na Kupu u Nišu, nakon što je u polufinalu bila bolja od Partizana nakon velikog preokreta, da bi onda u finalu savladala Megu.
Drugi trofej stigao je pred sam kraj sezone u Superligi Srbije, a u finalu je pobeđen FMP nakon dva duela. Kao što je već poznato, Partizan je po drugi put uzastopno propustio da igra ligu Srbije, ali to ipak ne može osporiti činjenicu da je Zvezda postala šampion.
Međutim, od evroligaške Zvezdine sezone se očekivalo više i utisak je da je Top 8 bio sasvim realan cilj. Porazi od Albe, Panatinaikosa, Bajerna i Virtusa skupo su koštali crveno-bele, koji u ključnom delu sezone nisu bili na dovoljno visokom nivou kako bi izborili plej-of.
Zvezda jeste završila sezonu sa 17-17 (klupski rekord pobeda), imala je pet uzastopnih trijumfa za kraj, ali žal za Top 8 odavno nije bio veći, a toga su bili svesni i navijači.
Istina je da su komplikacije oko registracije Fakunda Kampaca doprinele tome da Zvezda ne bude na svom maksimumu, ali i bez njega je trebalo pobediti bar Albu kod kuće. Možda bi onda sve bilo drugačije.
Na kraju sezone došlo je finale sa Partizanom u ABA ligi, odigrano je pet mečeva, ali domaći teren je opet sačuvan, pa su se crno-beli radovali sa 3-2 i nakon 10 godina podigli trofej regionalnog šampiona.
Mnogi kažu da je Zvezda titulu u ABA izgubila porazom od Cibone u gostima tokom regularnog dela u ligi. Istina je da bi možda sve bilo drugačije da tog neočekivanog poraza nije bilo i da je Zvezda sačuvala prednost koju je imala u odnosu na crno-bele, ali postoji i druga strana priče.
Duško Ivanović je na konferenciji posle finala istakao da pravi tim osvaja titule na strani, a da mu je žao što Zvezda to sada nije pokazala i uspela. Ne treba zaboraviti da prvo mesto u regularnom delu nije izgubljeno (samo) porazom od Cibone, već i neuspehom protiv Partizana u utakmici gde je Zvezda imala plus 20 i to u prepunoj Areni.
Sećate se? Baš posle nje je Ivanović istakao da on i njegovi igrači imaju „filing“ da će pobediti Partizan i da druga strana zna ko će slaviti na kraju. Ipak, to „predskazanje“ se pokazalo kao netačno, a osećaj pogrešan.
Čak i pored svega toga, crveno-beli su izborili pet utakmica u finalu, ali u majstorici nisu pružili ono što se očekivalo, pogotovo u prvom poluvremenu.
I kako je to jedan od navijača Zvezda na Tviteru napisao „ne može sezona biti uspešna ako se izgubi poslednja utakmica“. U ovom slučaju to je potpuno tačno.
Zvezda je bez ikakve sumnje mogla više od ovoga što je prikazala. Utisak je da smo ono najbolje od nje videli samo u mahovima (mečevi protiv Olimpijakosa, Monaka, nekad i Partizana…), ali previše uspona i padova rezultirali su neuspesima na dva, realno rečeno, najbitnija polja i takmičenja. Daleko od toga da se umanjuju Zvezdini uspesi i osvojeni trofeji, ali za ovakav tim ciljevi moraju da budu još veći.
Međutim, kada se vratite na početak sezone ili na prošlo leto, mnogo toga će vam biti jasnije. Zvezda je u sezonu krenula sa neiskusnim trenerom (bar na evroligaškom nivou) Vladimirom Jovanovićem na klupi, a ta epizoda se nije završila slavno.
Bilo je i nekoliko povreda na samom početku (Nedović i Dobrić), a sve je kulminiralo porazom od Zadra na domaćem parketu i sa 1-6 u Evroligi. Nakon toga je stigao Ivanović na klupu, došao je i Luka Vildoza i na kraju Kampaco.
Ta tri dolaska promenila su Zvezdinu sezonu, Vildozin decembar će se dugo pamtiti, a publika u Srbiji i širom regiona može da bude ponosna što je majstora kakav je Kampaco gledala na ovim parketima.
Ipak, kada se računi svedu, većina Zvezdinih pojačanja nisu ispunila očekivanja. Hasana Martina je poremetila povreda sredinom sezone, Ben Bentil je igrao po principu toplo-hladno (više hladno), Džon Holand skoro i da nije imao ulogu, dok je Miroslav Raduljica presedeo prvu od dve godine ugovora…
Kada na to dodate da je i Vildoza bio poprilično nestabilan, a Nedović u nekim trenucima takođe ispod svog prepoznatljivog nivoa (pre svega u šutu za tri), onda je i jasno zbog čega Zvezda nije izborila plasman u Top 8 ili zašto je Partizan zasluženo osvojio ABA ligu.
Na kraju utisak je da je ekipa Duška Ivanovića imala divnih plesova po terenu ove sezone, ali da je žal za neuspesima ostavio jači pečat.
Zvezda će u narednu sezonu ući silno motivisana, ali sa poprilično izmenjenim sastavom. Zbog toga je i Nedoviću žao, jer kako sam kaže možda nikada nije bolje funkcionisao sa nekom grupom momaka.
BONUS VIDEO Vildoza o odnosu sa Kampacom i Holandu: On je zarazan!