0
Teško podneo.
Željko Obradović sa Partizanom u četvrtak uveče igra meč drugog kola Evrolige protiv Asvela od 20.00, pre nekoliko dana se osvrnuo i na neke teške momente iz svoje karijere.
Iako mnogi smatraju da je debakl sa reprezentacijom Srbije 2005. bio najteži trenutka karijere populčarnog Žoca, Obradović ističe da mu je jedan momenat teže pao.
PROČITAJTE JOŠ
On se osvrnuo i na neuspeh iz 2005. godine, ali i na još jedan momenata sa reprezentacijom.
„Znaš šta, to je prošlo mnogo vremena… Mnogo puta sam rekao da je to jedan od najtežih trenutaka u mojoj profesionalnoj karijeri i mnogo puta sam objašnjavao, ne bih da se vraćam. To je sastavni deo ovog posla. Ja sam na sreću imao mnogo više dobrih i srećnih trenutaka, ali je sport takav. Skoro je neko pričao o tome i dali su kao primer verovatno najboljeg igrača svih vremena Majkla Džordana, da je šest puta bio prvak u NBA ligi. Igrao je ne znam koliko godina, na primer 15. To znači da devet puta nije bio! Je l’ to sad znači da on nije bio uspešan? Šta da kažem, sastavni deo ovoga su i porazi i pobede“, rekao je Željko Obradović o 2005. u emisiji „Sportsko popodne sa Jelenom“.
Nakon četiri velike medalje u nizu, košarkaši Jugoslavije su 1999. otišli na Evropsko prvenstvo dok su našu zemlju zasipale bombe, a sa turnira je doneta bronza. Reklo bi se lep uspeh, da to nije bila generacija naviknuta samo na pobede i najviša mesta na postolju.
„Ja sam imao još jednu tešku situaciju, za koju ljudi nisu znali. Možda mi je još teže palo. Imao sam velike probleme u pripremama, organizovanju priprema. Trajalo je bombardovanje Beograda, Podgorice… Pričam o Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Bili smo prvaci Evrope ’95, drugi na Olimpijskim igrama ’96, prvaci Evrope ’97, prvaci sveta ’98 i onda odjednom dolazi Francuska. Zbog dva promašena zicera, a lopta je bila kod najboljih igrača, smo ispali od Italije. Osvojili smo bronzanu medalju i to je bilo kao da smo išli bezveze. Nikog nije bilo da te sačeka, da ti kaže neku lepu reč. Meni je bilo krivo zbog igrača, znam da sam posle utakmice sa Italijom bio strašno tužan. Možda najtužniji ikad u karijeri! Čak i tužniji nego 2005. godine. Uvek kad se vraća reprezentacija, a ja sam imao sreću da budem i igrač i trener u reprezentaciji, to je nešto što je neverovatan osećaj“, zaključio je trofejni trener.
BONUS VIDEO
