Zaposleni u ustanovi "Apoteka Beograd" traže da ih preuzme RFZO

Ona je za Betu navela da će posebnim zahtevom od Grada Beograda tražiti da isplati do sada tri zaostale zarade.

"Tražimo da pređemo u nadležnost države, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da nam se priključe i preostale državne apoteke iz lokalnih samouprava po Srbiji", rekla je Perišić Radulović.

Prema rečima radnice u Apotekama "Beograd" Jasmine Drašković danas bi trebalo da bude potpisan ugovor u Ministartvu zdravlja za isporuku sirovina i pomoćnog materijala za izradu preparata u laboratorijama te ustanove, čija je realizacija započela u januaru 2026.

Predsednica sindikata "Opstanak" u tom preduzeću Jelena Šikuljak rekla je da priprema informaciju, odnosno "logistiku", kao predlog za osnivanje nacionalne mreže apoteka.

"Ponudićemo novoj vladi Studentske liste predlog o osnivanju nacionalne apotekarske mreže koju bi, osim Apoteka 'Beograd' činile i ostale apoteke koje je osnivala lokalna samouprava i apoteke u sastavu zdravstvenih stanica", rekla je Šikuljak.

Ona je rekla da je Republika 2006. osnivačka prava Apoteka "Beograd" prenela na lokalnu samoupravu, odnosno Grad Beograd, pa dok je ostvarivan profit išao je u gradsku kasu, ali kada su došli problemi sa isplatom zarada kratko vreme Grad je finansijski pomagao, a pre godinu dana gradska vlast je planirala da ih ponudi u koncesiju.

Tada su zaposleni krenuli u proteste i plan o koncesiji je stopiran, a na sastanku sa tadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u julu ove godine on je predložio da obezbedi novac iz republičke kase za isplatu 16 zaostalih zarada, novac za rad i dugove, ali je realizovana samo isplata tih zarada.

Šikuljak je rekla da ni jednim propisom nije decidno navedeno da sa prebacivanjem osnivačkih prava sa Republike na lokalnu samoupravu prelaze i obaveze o isplati zarada i obezbeđenje novca za nabavku lekova "pa je svako to tumačio kako je hteo".

Istakla je da će ta apotekarska ustanova pokrenuti i tužbe za šest marketinških usluga koje su plaćene 58 miliona dinara kao i za uvođenje digitalnog čet-bota "zdravko" koji je bio na zvaničnom sajtu te ustanove sa ciljem da pomogne korisnicima u pronalaženju informacija o lekovima, preparatima i uslugama ali se sumnja da je pretplaćen jer je koštao devet miliona dinara i davao je samo informacije o galenskim proizvodima.

Problemi sa poslovanjem Apoteke počeli su 2012. godine, kada je uveden novi sistem objedinjenih javnih nabavki i kada ta ustanova nije mogla da nabavlja lekove i preparate koje može da proda, već su joj dodeljivani i lekovi koje nisu traženi, a rabat je pripadao Republičkom fondu za zdravsteveno osiguranje jer je on bio naručilac lekova na recept.

Finansijska situacija u toj ustanovi se naglo pogoršala u junu 2024. godine kada su počele da kasne plate, a sredinom 2025. Apoteke su počele da dobijaju tužbe za zakup poslovnog prostora od Grada, a samo jedna je bila za 26 miliona dinara.

U decembru 2024. Grad Beograda je odlučio da obezbedi pomoć Apotekama od oko 100 miliona dinara za rad u 2025. godini, što je tada bila jedna dvanaestina potrebnih finansijskih sredstava za rad.

Šiuljak je rekla da je u Srbiji pre petnaestak godina bilo 124 apoteke u okviru Apoteka "Beograd", a zatim je država otvorila tržište i strane apoteke su ga preplaile, pa ih je sada oko 400. Ovih dana državna apoteka u Užicu data je u koncesiju na 20 godina bugarskoj faramaceutskoj kući Sofarma.

Apoteka "Beograd" nekada je u svom sastavu imala 123 apoteke u glavnom gradu i 1.200 zaposlenih, a danas samo 39 apoteka i 265 zaposlenih.

Apoteke "Beograd" osnovala je Skupština Beograda 1971. godine, integracijom opštinskih apoteka, a u međumenu je bilo nekoliko transformacija vlasništva.