0
Košarkaška reprezentacija Srbije nastavila je niz pobeda pred Evrobasket, pošto je trijumfovala na pripremnom turniru u Minhenu.
„Orlovi“ su sada u seriji od šest pobeda, pošto su pre turnira bili bolji od Bosne i Hercegovine i Poljske iza zatvorenih vrata, odnosno Grčke i Kipra pred navijačima, da bi u Minhenu savladali Češku i Nemačku, koja je takođe jedan od glavnih favorita za zlato.
Protiv Češke rezultat je bio ubedljiv (113:84), dok je u finalu protiv Nemačke posao za „orlove“ bio nešto teži (91:81), ali su u ključnim trenucima pokazali da su trenutno bolja ekipa.
Ono što raduje jeste potpuna kontrola rezultata, ne samo na ove dve utakmice, nego i na prethodnim (samo protiv Grčke bilo problema u prvoj četvrtini). U finalu Srbija je imala prednost skoro čitavim tokom utakmice, pošto je Nemačka povela samo početkom druge deonice – 23:22 i 25:22.
PROČITAJTE JOŠ:
Istina je da za Nemačku nije igrao centar Danijel Tajs, ali „orlovi“ su bili lišeni pomoći Vasilija Micića, koji je pod znakom pitanja za Evrobasket.
Na dve utakmice u Minhenu naša selekcija je ukupno ubacila 204 poena, pa je još jednom potvrdila koliko je napadački moćna. Uverili smo se u to i na prethodnim pripremnim mečevima, ali sada je protiv rivala iz grupe na Evrobasketu (Češke) i kandidata za zlato (Nemačke) to opet potvrđeno.
Srbija u napadu može da igra na različite načine i selektor Svetislav Pešić je toga svestan. Nikola Jokić je svakako glavna figura, ali u Minhenu nije forsirao i sa lakoćom je radio šta je hteo. Protiv Češke je postigao 12 poena uz šest asistencija i četiri skoka, dok je u finalu stao na po sedam poena i asistencija, te osam skokova.
Zamislite tek koliko ćemo biti moćni kada Jokić ubaci u veću brzinu. Svi znamo da će se to kad-tad desiti.
Dobro je poznato koliko je Jokić koristan u napadu čak i kad ne postiže poene, a u Minhenu smo videli da se ostali igrači veoma dobro snalaze u kretnjama bez lopte i da centar Denvera odlično zna kada će koga uposliti.
Naravno da je potrebno još uigravanja kako bi svi pohvatali kretnje i gde u kom momentu treba da budu, bilo je i situacija gde su naši košarkaši umeli da prekombinuju i odigraju možda i pas više, ali smo videli i nekoliko prelepih akcija, koje su bukvalno definicija timske košarke.
Na sve to Pešić je dobro pripremio ekipu, kretnje se poštuju i uglavnom neko ostane sam ili u dobroj poziciji za šut. Glavna Pešićeva ideja je da kroz čvrstu i agresivnu odbranu dolazimo do prilike da otvaramo kontranapade i brzu tranziciju, ali ova Srbija je sposobna da podjednako dobro igra i u pozicionom napadu.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliki akcenat Pešić stavlja na defanzivu i kontre, govori nam i tajm-aut na meču protiv Češke. Bez obzira na to što je prijateljska utakmica, „orlovi“ su pokazali ozbiljnost, a Pešić je potvrdio da je svestan uloge favorita i da sa slabijim reprezentacijama ne sme da bude bilo kakvih problema.
Bitno je istaći da imamo i različite tipove igrača na različitim pozicijama. Avramović je „zujalica“, duša ovog tima i neko ko uvek daje ludačku energiju, a onda sa klupe imamo Stefana Jovića, iskusnog plejmejkera, koji ume da uspori, ne zavisi od poena i šuteva i uvek je spreman da podeli dobar pas.
O Bogdanoviću je suvišno trošiti reči, na obe utakmice je bio dvocifren i svi znamo da će od njega i Jokića najviše zavisiti učinak Srbije. Gudurić je često sekundarni organizator igre, Milutinov odlično menja Jokića kada mu je potreban odmor, Vanja Marinković uvek spreman da pogodi trojku i odigra kvalitetnu odbranu…
U obe utakmice startnu petorku Srbije činili su: Avramović, Bogdanović, Nikola Jović, Petrušev i Jokić.
Jović je u finalu Nemcima ubacio 22 poena, a protiv Češke je stao na 10. Deluje da je posebno motivisan, igra mu se košarka i može podjednako dobro da igra kao trojka i kao četvorka. Petrušev se odlično razume sa Jokićem, ne smetaju jedan drugome na terenu i njihova saradnja i te kako može da bude plodonosna.
Nećemo analizirati sada sve igrače ponaosob, ali je svima zapala za oko uloga Tristana Vukčevića, koji će po svemu sudeći biti taj 12. igrač za Evrobasket. Konačna odluka je na Pešiću, ali po prikazanom na terenu, Tristan će biti taj poslednji šraf ove moćne mašinerije.
Dobio je Vukčević priliku na obe utakmice, postigao je ukupno 18 poena, a posebno dobar sa klupe bio je u finalu. Ozbiljno je pristupio radu od prvog dana priprema, to se vidi na terenu i deluje samouvereno u nameri da bude deo tima u Rigi. Može da igra od trojke do petice po potrebi, zbog ogromnog raspona ruku i visine sposoban je preuzima u odbrani i to Srbiji daje novu dimenziju.
PROČITAJTE JOŠ:
Podsetimo, na ovaj turnir u Minhenu nisu putovali Alen Smailagić i Uroš Trifunović, dok je Micić bio sa ekipom, ali je propustio oba meča. To znači da je Pešić koristio 14 igrača, s tim da Balša Koprivica, Dejan Davidovac i Nikola Topić nisu dobili šansu u finalu (jesu protiv Češke), a Ognjen Dobrić će verovatno imati manje važnu ulogu nego prethodnih godina (protiv Nemačke i on ostao na nuli).
Dakle, od Srbije smo videli mnogo različitih načina za postizanje poena, što u tranziciji što u pozicionim napadima i postavljenim akcijama, a sve je to pratio odličan protok lopte i nesebičnost kod svih igrača. Srbija u svom timu ima mnogo igrača koji mogu da reše utakmice, ali je jasno da će u onim najbitnijim lopta verovatno biti u rukama Jokića i/ili Bogdanovića.
Posebno mi je zapalo za oko i to što Pešić veruje apsolutno svima koji su na terenu. Na obe utakmice u Minhenu naša reprezentacija imala je nekoliko malih padova u igri, što je moglo da nas košta protiv Nemačke. Kada su nam rivali prišli na 73:71 na nekoliko minuta do kraja, na terenu nisu bili ni Jokić ni Bogdanović – uglavnom članovi druge petorke.
Oni su prodali dve lopte zaredom, napravili su nekoliko vezanih grešaka, ali ih Pešić nije menjao – pustio ih je da se iskupe. Oni su to i uradili. Očas posla pobegli smo na 83:73, pa je protivnik morao da zove tajm-aut, ali bilo je kasno.
Što se tiče odbrane, ona jeste bila na visokom nivou, ali potrebno je tu još rada i vežbe. Pokušavali smo i sa zonskim presingom (na drugoj strani smo ga uglavnom lako razbijali) i kombinovanim odbranama, što je znak da Pešić i dalje isprobava razne kombinacije i da vrhunac treba tek treba da dostignemo.
Za kvalitetnu timsku odbranu treba vremena, do Evrobasketa ima još 10 dana i nema sumnje da će Pešić i njegovi izabranici „doterati“ sve što treba za napad na zlato.
Ono što smo do sada videli od Srbije daje nadu da možemo do zlata, ali nećemo žuriti. Sledeći izazov biće Slovenija u Beogradu (21. avgusta, četvrtak, 20 sati), a onda sledi grupna faza i dueli sa Letonijom, Turskom, Portugalom, Estonijom i Češkom.
