Prošlog leta kada su u klubu iz Humske odlučili da promene (skoro) ceo tim, mnogi su se pitali kako će se uklopiti novi igrači i da li će Željko Obradović uspeti da "složi kockice" onako kako je zamislio.

Jedino je Balša Koprivica ostao od igrača iz sezone 2023/24, dok su svi ostali dovedeni u nadi da će izboriti plasman u plej-of Evrolige, te osvojiti titulu u ABA ligi, dok su Kup Radivoja Koraća i KLS ipak u drugom planu, bar kada su crno-beli u pitanju.

Jasno je bilo da nova ekipa neće odmah funkcionisati onako kako bi mnogi želeli, ali Željko je kao trener verovao u ideju i momke koje ima na raspologanju, te se to na kraju isplatilo - osvojen je trofej regionalnog šampiona, drugi put u poslednje tri sezone.

NEUSPEH U KUPU I EVROLIGI

Put do osvajanja regionalne titule bio je dug, a vodio je preko dva neuspešna puta. Onaj bolniji bio je u Evroligi, gde je Partizan završio na 12. poziciji, dve pobede daleko od plej-in zone, odnosno četiri od direktnog plasmana u plej-of.

Očajan start sezone (2-8) koštao je crno-bele skupo na kraju, iako su u međuvremenu imali perioda gde su igrali pobedničku košarku i dokazali su da mogu da se nose sa najboljima.

Pobeđivao je Partizan ove sezone i Fenerbahče (kasnije postao prvak Evrope), i Olimpijakos, i Panatinaikos i Monako - sva četiri učesnika Fajnal-fora (sve skor 1-1), kao i mnoge druge.

Međutim, bilo je mnogo utakmica u kojima se Partizan "okliznuo" u neizvesnim završnicama, kada su odlučivali detalji, a nekim igračima je falilo malo više koncentracije. Setimo se samo kako su crno-beli gubili od Virtusa i Asvela kod kuće, Pariza na strani, ali i od Barselone, Armanija, Žalgirisa...

Iako je sezona užasno otvorena, Partizan je kasnije dobio šansu da se bori čak i za direktan plasman u plej-of, ali kada izgubite šest od poslednjih sedam mečeva, onda nemate čemu da se nadate.

Ukratko, ovo je bila još jedna sezona u kojoj je Partizanu falilo malo za plej-in, malo više za plej-of, ali to malo pravi razliku u ovako neizvesnoj Evroligi i svaka greška, pogotovo u završnicama utakmica, skupo se plaća.

Što se tiče Kupa, tamo je Partizan preko Vojvodine i Mege stigao do finala, ali je onda poražen posle produžetka od Crvene zvezde sa 89:83. Karlik Džons je bio ubedljivo najbolji pojedinac na tom meču, ali je promašio penal na isteku regularnih 40 minuta, koji bi crno-belima verovatno doneo prvi trofej u sezoni.

Na kraju je Kodi Miler Mekintajer izrastao u heroja, Karlik u tragičara, a Zvezda je upisala novu pobedu nad večitim rivalom i ostavila ga bez trofeja u Kupu petu godinu zaredom. Bolno...

ABA LIGA KAO SPAS

S obzirom na Zvezdine kikseve, Partizan je rano u ABA ligi uspeo da se odlepi i brzo je postalo jasno da će se protiv Budućnosti boriti za prvo mesto nakon regularnog dela sezone.

Ono što je prelomilo tu borbu jesu međusobni dueli podgoričke i beogradske ekipe, pošto je Budućnost dobila oba i tako obezbedila prednost domaćeg terena u plej-ofu, što se ovog puta nije ispostavilo kao presudno.

Imali su crno-beli malo muka protiv Spartaka, ali su slavili sa 2-0 u seriji. Dubai je bio nešto teža prepreka, pošto se igrala i majstorica, ali je Partizan u njoj razbio novajliju u ABA ligi sa 114:97.

Budućnost je preko Mege i Zvezde došla do finala, a onda je propustila veliku priliku u prvom meču. Bio je crnogorski šampion pred pobedom, ali su Sterling Braun i Tajrik Džons napravili čudo i u završnici nadoknadili devet poena minusa. Partizan je prvi meč u seriji dobio posle produžetka sa 88:94, te je tim brejkom praktično i rešio posao.

U drugom meču Budućnost jeste pronašla snage za odgovor, pa je slavila sa 84:73, ali je Partizan vezao dve pobede u Beogradu (83:67 i 90:75), te tako stigao do jubilarne 50. titule u istoriji kluba, odnosno osme u ABA ligi (niko nije bolji).

Pošteno je reći da je Budućnost bila oslabljena u finalu, ali retko ko će to pamtiti. Partizan je vratio regionalni trofej u svoje vitrine, uspeo je da na neki način prikrije neuspeh u Evroligi i sada se sezona može smatrati zadovoljavajućom. Da ova titula nije osvojena, bez problema bismo ovu sezonu Partizana mogli nazvati neuspešnom, ali sada je druga priča.

Vanja Marinković, dete kluba, zaslužio je ovaj trofej možda više nego bilo ko drugi. Nekim igračima Partizana (Dvejnu Vašingtonu, Kaliku Džonsu...) ovo je prvi trofej u karijeri, a kraj ABA lige je sada glavni utisak kada pričamo o učinku crno-belih u sezoni 2024/25.

KLS NIJE BAŠ BITAN ZA PARTIZAN

Sezona za neke još nije gotova. Partizan bi u nedelju, 15. juna, trebalo da igra kod kuće protiv FMP-a, u okviru polufinala Superlige Srbije. Sa druge strane žreba sastaju se Crvena zvezda i Spartak.

Svi se sećamo da je finale Superlige prošle godine rešeno na nekošarkaški način, pošto se Zvezda vratila na teren kada su članovi Partizana već otišli kućama.

Niko od pravih ljubitelja košarke ne želi takve scene, ali niko ne može da garantuje da ove sezone ponovo neće doći do haosa i skandala. Ne treba zaboraviti da je i sukob između navijača dve strane sve žešći.

Obradović neće voditi tim u nastavku sezone, jer je suspendovan od strane KLS-a, a kako je i sam istakao, ni ne želi da se pojavljuje u tom takmičenju. Pored toga, od stranaca su izabrani Dvejn Vašington, Ajzea Majk, Isak Bonga i Frenk Nilikina, ali on je povređen.

Dakle, jasno je da Partizanu Superliga u ovom trenutku i ovakvom izdanju nije baš bitna, ali trofej je trofej i za njega se treba boriti. Nema sumnje da će srpski igrači u Partizanu biti i te kako motivisani, dok je Zvezda takođe oslabljena, a ni Spartak i FMP ne treba otpisivati.

ŽELJKO DOBIO ONO ŠTO JE TRAŽIO

Najbolje od svega što je Željko dobio, jeste odlična osnova za narednu sezonu - to je možda vrednije i od trofeja ABA lige (ili je makar u tom rangu).

Očekuje se da ekipa Partizana ostane u sličnom sastavu i naredne godine, a promene bi trebalo da budu samo nadogradnja na bazu o kojoj sada definitivno možemo pričati.

Karlik Džons (ima opciju samo za NBA) se pokazao kao odličan lider na terenu, Sterling Braun je odigrao sezonu iznad očekivanja (na obe strane terena), dok je Tajrik pokazao da može biti prvi centar bez problema. Dovođenje Bonge je takođe bio odličan potez, ali i on ima neku vrstu opcije za narednu sezone, pa ćemo videti šta će se dešavati.

U završnici sezone, baš u finalu, Željko je dobio produkciju od Ifea Lundberga i Dvejna Vašingtona, iako su obojicu mnogi tokom sezone videli kao kandidate za odlazak. Frenk Nilikina je imao problema sa povredama, ali je mnogo puta dokazao da je zahvalan igrač u rotaciji, dok je Aleksej Pokuševski pokazao delić svog talenta i tek se očekuje da "eksplodira".

Mario Nakić i Mitar Bošnjaković će verovatno strpljivo čekati šansu naredne sezone, kao i Arijan Lakić, koji je u jednom periodu imao zapaženu, pre svega defanzivnu ulogu. Marinković kao kapiten takođe nigde ne ide i svi se nadaju da će ga povrede zaobići u narednom periodu.

Brendon Dejvis je daleko od svog vrhunca, tek je na mahove bio onaj pravi, pa nije sigurno da će ostati u klubu, dok Koprivici ističe ugovor. Veliki znak pitanja ostavlja se i kod Ajzee Majka, mada ne treba zaboraviti da se on povredio još na startu sezone - možda bi sve bilo drugačije da je odradio pripreme u punom obimu.

Sve u svemu, Željko je u finalu dobio ono što je tražio i želeo, svi su u nekom pogledu isporučili ono što se očekivalo, a uz postavljanje dobre osnove i adekvatna pojačanja ovog leta, Partizan može da se nada nećem još većem od titule u ABA ligi sledeće sezone.