Dete Partizana, član Zvezdinog kluba 100, legenda Igokee. Učestvovao je na Fajnal-foru Evrolige, sa crno-belima bio prvak Jugoslavije 1997, u dresu večitog rivala osvojio Kup Radivoja Koraća, a posle pečalbe u Ukrajini, Grčkoj i na Kipru svoje ime ugradio je u pionirskim 'radovima' Igokee na putu ka formiranju stabilnog i respektabilnog kluba.
PROČITAJTE JOŠ
Dete Partizana, član Zvezdinog kluba 100, legenda Igokee. Učestvovao je na Fajnal-foru Evrolige, sa crno-belima bio prvak Jugoslavije 1997, u dresu večitog rivala osvojio Kup Radivoja Koraća, a posle pečalbe u Ukrajini, Grčkoj i na Kipru svoje ime ugradio je u pionirskim ‘radovima’ Igokee na putu ka formiranju stabilnog i respektabilnog kluba.
Milan Dozet je danas „samo“ član Skupštine Crvene zvezde, ali i ponosni otac tri devojčice. Prošao je Partizanovu školu košarke, bio prvak Evrope sa reprezentacijom Jugoslavije U22 i u karijeri dugoj 18 spoznao obe strane medalje.
U Humskoj su ga razočarali, Zvezdu je napustio tako što je sam platio obeštećenje, međutim, period na Malom Kalemegdanu smatra najlepšim u karijeri.
Dozet u intervjuu za Sport Klub pričao je o životnim lekcijama, odlukama koje danas smatra suludim, odnosu domaći-strani igrač, zašto smatra je bilo lepše biti Zvezdin igrač u godinama Partizanove dominacije…
„Angažman u Skupštini Crvene zvezde jedina mi je dodirna tačka sa košarkom. Gledam sve utakmice, čak i duele mlađih selekcije. Tokom nedelje radim nešto drugo, online od kuće, ali nema veze sa košarkom. Jedno vreme sam potpuno odmarao od basketa i od svega, potom sam se uželeo, ali nikad me nije zanimalo da budem trener. To je baš nezahvalna pozicija. U obzir dolazi rad sa klincima ili idividualni treninzi, ali mesto seniorskog trenera me uopšte ne privlači. Ne dopada mi se trenutna priča koja prati tu branšu. Ima trenera sa kojima sam ostao u prijateljskim odnosima, konkretno sa strategom Mege Vladom Jovanovićem, pričamo o svemu i svačemu i koliko je riskantno baviti se tim poslom. Porodica mnogo trpi, a koferi su uvek spakovani. To nije fraza, to je zaista tako“ ističe Dozet za Sport Klub.
On je zatim dodao:
„Vladu sam uzeo kao primer jer ga cenim i kao čoveka i kao trenera, međutim, sve što je dosad uradio ne ceni se dovoljno. Te priče da li si dobar sa ovim ili nisi, da li si struja Duleta Vujoševića, a nisi… Nisi, ali si mu bio pomoćnik i odmah neke igranke. Prljave stvari van terena mi se ne dopadaju. Toga uvek ima, naročito kod trenera. Čim krene priča da bi neki trener mogao da dobije otkaz i da je uprava nezadovoljna, odmah se na tribinama pojavi deset trenera bez ugovora. Lešinarenje, to mi je odvratno i ne mogu da budem deo toga“.
Dozet je ispričao i da boravak u inostranstvu bio preurenjena, možda i pogrešna odluka.
„U prvom trenutku boravak u inostranstvu za mene je bio šok jer sam dolazio iz ozbiljnog sistema. Sve je bilo opuštenije, nije se mnogo treniralo, treninzi nisu bili toliko intenzivni, odnos trenera sa igračima bio je više prijateljski… Za ručak ili večeru mogao si da popiješ čašu vina ili piva, dok kod nas bolje da ubiješ čoveka nego da pomisliš da popiješ nešto. Mislim da se to ni danas nije promenilo. Odnos sa igračima je bio više prijateljski što je meni u tom trenutku prijalo, ali sad, sa ove tačke gledišta, smatram da je to bila greška. U tim godinama morao sam da radim baš naporno i bio mi je potreban neki Zmago ili Dule da me ‘gaze’ koliko god mogu da bih ispoljio sav potencijal. Trebalo je da budem pametniji i da ostanem u treningu kakav sam imao ovde, ali lako je sada pričati kada je sve završeno“.
Ceo intervju sa Milanom Dozetom pročitajte ovde.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar