0
Kup Radivoja Koraća je završen, Crvena zvezda je po osmi put osvojila "Žućkovi levicu", a jubilarno, 20. izdanje turnira koji nosi ime po možda i najboljem košarkašu u istoriji ovdašnje igre po obručima ostaće upamćeno po nekoliko lepih, manje lepih, ali i dramatičnih utisaka.
PROČITAJTE JOŠ...
Crveno-beli su do trofeja stigli nakon što su u finalu savladali Partizan 85:68 nakon izuzetno ubedljive partije i tako na najbolji mogući način napravili uvertiru pred odlučujuće borbe kako u ABA ligi, gde će već početkom marta odmeriti snage sa Partizanom po treći put u sezoni, tako i u Evroligi, gde ekipu Dejana Radonjića očekuje borba za mesto među osam najboljih timova u elitnom košarkaškom takmičenju.
Nakon što je sirena označila kraj derbija a izabranici isključenog Dejana Radonjića započeli slavlje, došao je trenutak za sumiranje utisaka.
Iako ih je bilo mnogo, sledećih pet se, kada su u pitanju dešavanja na samom parketu, posebno izdvojilo:
Kada je Dejan Radonjić selektovao ekipu bez ijednog košarkaša koji nosi epitet košgetera kao što su to bili Džordan Lojd ili Bili Beron, a ulogu inostranog pojačanja dobio Ostin Holins, bilo je jasno da će glavna „snaga“ crveno-belih biti odbrana, ali verovatno niko nije očekivao da će to biti na ovom nivou.
I pre početka Kupa preostalih sedam ekipa je bilo svesno da će biti neophodno probiti bedem, ali verovatno niko nije očekivao da će Zvezda defanzivnu ulogu odigrati na evroligaškom nivou. Nisu se Radonjićevi puleni opustili ni trenutka, a iz savršene defanzive i kontrole skoka došao je veliki broj poena iz kontranapada, što je ujedno bio i jedan od razloga iza ubedljive pobede nad Partizanom.
Mučio se Marković po dolasku u Zvezdu, nije igrao kako su mnogi očekivali, bar ne u napadu, dok je u defanzivi bio na prepoznatljivom nivou, ali je tek povremeni bljesak u napadu bilo premalo od nekadašnjeg reprezentativca Srbije. No, kad je bilo najpotrebnije popularni Pefi je bio neumoljiv. Nakon Zvezdine serije od 10:0 Partizan je uspeo da se vrati, crno-beli su uhvatili priključak, ali su tom prilikom napravili i jednu veliku grešku.
Naime, Obradovićevi puleni su Markoviću dali previše prostora što je Zvezdin plej itekako umeo da iskoristi, dva puta vezao po pet poena šutevima sa poludistance i distance i tako bio motor iza Zvezdinog velikog naleta sredinom druge četvrtine.
Kada je na 46 sekundi pre kraja treće četvrtine pogodio trojku za ogromnih +22, a u znak slavlja podigao tri prsta na obe ruke, kao da je tim dizanjem ruku sa leđa skinuo ogroman teret koji ga je sprečavao da se u dresu kluba za koji je otvoreno isticao da navija zablista i doprinese koliko je od njega bilo očekivano. Iako je u pitanju tek jedan meč, nema dileme da će trijumf nad Partizanom Markovića samo dodatno motivisati, ali i gotovo izvesno opustiti, pa se čini da su crveno-beli, pored trofeja, iz Niša doneli i još jedno ogromno pojačanje.
Kada je Kevin Panter stigao u Partizan, među navijačima crno-belih nastala je ekstaza, i sjajni bek je i u Nišu dokazao da je zaista jedan od najboljih bekova u evropskoj košarci. Ali… Koliko god Panter bio dobar, ipak je još jednom potvrđeno da nije tip košarkaša koji može sam da vuče ekipu, već je onaj koji kvalitetne timove diže na nivo iznad.
U ovakvom Partizanu koji je nastupio u Nišu Panter na svom niovu nije bio potrean za prvu utakmicu protiv nejakog Borca iz Zemuna, koji je tokom prvih 20 minuta namučio crno-bele, ali je svaki od 29 poena bio neophodan kako bi bio preskočen FMP iz Železnika. „Panteri“ su se vratili iz ambisa, od -11 uspeli da meč uvedu u dramu, imali čak i šut za produžetak.
Već u finalu je bilo jasno da Panter, sam po sebi, nije dovoljan za „nivo iznad“, što Crvena zvezda, bar u ovom trenutku, i jeste. Ovo ne bi predstavljalo toliki problem da je tek početak sezone a Partizan ima nekoliko desetina treninga iza sebe, ali s obzirom na to da se iste stvari ponavljaju već neko vreme, i to u momentu kada sezona polako ali sigurno ulazi u svoj završni deo, utisak je da kod crno-belih nešto ozbiljno „ne štima“, pa Panterove sjajne partije prolaze bez konkretnog rezultata.
Okupio je Željko Obradović talentovanu ekipu čija jedna od udarnih igala je trebalo da bude Aleksa Avramović, ali… Umesto da tokom sezone njihova uloga raste i da vrhunac dostigne u borbi za trofej, u finalu Kupa viđena je krajnje neverovatna situacija – za tri četvrtine košarkaši iz Srbije u dresu Partizana nisu postigli nijedan koš iz igre (jedini poen bio delo Uroša Trifunovića 14 sekundi pre kraja treće deonice sa penala), da bi susret završili sa sledećim brojkama – Aleksa Avramović, Balša Koprivica, Nemanja Dangubić i Uroš Trifunović su zajedno ubacili pet poena, imali šest skokova, dve asistencije i četiri ukradene lopte.
To znači da njih četvorica za 40 minuta igre nisu ukupno ostvarili ni dabl-dabl učinak?! Za klub koji je iznedrio toliko vrhunskih košarkaša koji su postali ne samo legende Partizana već srpske, evropske i svetske košarke – nedopustivo. A i to je blaga reč.
Partizan je, lišen pomoći Alena Smailagića, koji je doživeo povredu na utakmici protiv FMP Železnika, poražen sa 17 poena razlike, nadskočen, imao deset asistencija manje od Zvezde a domaći igrači su ubacili tek pet poena. Da li bi popularni Smajli nešto promenio? Kada je u pitanju pobednik, teško, pošto je Zvezda bila toliko dominantnija da je crno-belima bilo neophodno da čitav tim odigra u najmanju ruku duplo bolje da bi mogao da parira rivalu.
Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORTAli, kada je u pitanju opšti utisak, onda bez dileme – bi. Utisak dosadašnjeg toka sezone jeste da je Smailagić, uz Pantera i Zeka Ledeja, glavni oslonac igre crno-belih, i njegovo prisustvo itekako znači ostatku tima, pa bi i otpor koji bi pružili Zvezdi bio znatno ozbiljniji, dok bi po završetku meča bilo znatno manje prostora za kritike. Ovako, Smailagićevo odsustvo je ogolilo neke probleme, a na Obradoviću je da pokuša da ih kako-tako sakrije pre nego što postane prekasno.
BONUS VIDEO Reakcija Željka Obradovića posle provokativnog pitanja novinara nakon finala kupa Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
