0
Ukradena, trojka, banana, dribling, sve za nepunu četvrtinu - Andrej Kostić će zauvek pamtiti debi u dresu Crvene zvezde i to sa 17 godina.
Tipuj na domaću košarku uz MaxBet!
Ima nešto neobično u toj dvorani „Čair“, što je moglo da se vidi i prošle godine kad je na istom mestu bilo Evropsko prvenstvo za košarkaše do 18 godina.
Srbija je pred svojom publikom uzela zlato i pobedila je Španiju u finalu Evrobasketa, dok smo se mi stariji sladili zbog toga što slavni Horhe Garbahosa kao predsednika FIBA nije svojima u Konstantinovom gradu dodelio najsjajniju medalju.
PROČITAJTE JOŠ:
Neki od nas, koji se sećamo godina terora od Španaca u košarci bili smo srećni kao deca jednako zbog uspeha srpske dece, ali i zato što su Španci izašli iz dvorane pokunjeni.
U toj dvorani se pre manje od godinu dana orilo ime Nikole Topića, srpskog bisera, koji bi danas bio i na Kupu Radivoja Koraća da nije povređen.
Niška publika je tada prepoznala kakav potencijal je Topić, pa njegov otac Milenko, koji je ovih dana dolazio u „Čair“, može da bude više nego ponosan.
Već tada se videlo da Nišlije znaju da cene dobre klince i baš zbog tog skandiranja se Topiću u nekim momentima zatresla ruka kod slobodnih bacanja, pa je promašivao.
Krajem prošlog jula je još jedan od dečaka koji su nasmejani izašli iz dvorane u Nišu bio i Andrej Kostić, 17-godišnji bek koji je u polufinalu Kupa dobio šansu u dresu Zvezde.
Dečko koji je tada imao skroman doprinos i tek neki poen i po na turniru, postepeno je sazrevao u prethodnim mesecima, i kako sam kaže, radio sa seniorima, probao da upije šta može.
Onda je u Kupu, kad je Zvezdin polufinalni meč sa Čačkom 94 već bio rešen, dobio šansu od trenera Janisa Sferopulosa. Preporučio se dobrim partijama u U19 kategoriji gde je protiv Falkons akademije iz Dubaija, Borca i Zlatibora imao preko 17 poena u proseku.
Bilo je negde i očekivano da bar jedan od rezervista koji su došli u Niš (Kostić, Andrej Lučić i Stefan Marjanović) dobije priliku da zaigra kad je već i semafor „igrao“ tu negde između 30 i 40 poena razlike za crveno-bele u drugom poluvremenu. Kostić je svoju šansu maksimalno iskoristio.
Zakucavali su i neki drugi njegovi saigrači, pogađali trojke ili pogađali iz teških pozicija uz faulove, ali niko nije digao publiku kao Kostić u tih svojih šest, sedam minuta gde je imao sedam poena.
Čak su i neke kolege konstatovale da se publika najviše oglašavala baš posle njegovih poteza, koji ga ne čine već sada nekim superstar kalibrom ili potencijalom, ali daju dobar vetar u leđa. Još je bolje kad se zna da ga to samo gura da radi dalje.
„Nestvarno, sve je kao san, saigrači mi pomažu, treneri, stariji su od mene i osećaj je prelep. Svi su bili tu, nema nikog sad da izostavim. Evo sad pre nego što sam ušao, rekli su mi: budi miran, šutiraj i nemoj da se plašiš“, rekao je Andrej posle pobede nad Čačkom 94.
Za vreme provedeno na parketu igrač rođen 2006. godine je uradio sve ono što prodaje karte u košarci – sem zakucavanja.
Digao se na stepbek trojku iz sjajnog driblinga i pogodio iz ugla. Udario je tako strašnu blokadu da se tabla još uvek trese, a na sve to je i ukrao dve lopte. Pisane su mu i dve izgubljene, ali one se brzo zaboravljaju ako nisu vodile nekoj rezultatskoj katastrofi.
„Sve mi je mnogo značilo, treninzi, već neko vreme sam sa njima. Daju mi podršku i tokom igre i na treninzima i to mi je motiv i podstrek da radim dalje još više“, probao je da dočara Kostić i onda imao jedno malo priznanje.
„Nestvarno, malo sam se uplašio, ali je posle sve došlo na svoje“. Trojka koju je dao mu se više svidela nego rampa koju je udario, što znači da bi deo napadačkog repertoara tek trebalo da unapređuje u dolazećim godinama i da vidimo još neke od poteza zbog kojih je digao „Čair“ na noge.
BONUS VIDEO: Utisci Andreja Kostića posle debija za Crvenu zvezdu na Kupu Koraća u Nišu
