Nebojša Čović je na skupštini košarkaškog kluba Crvena zvezda reizabran za predsednika, pa će na čelu crveno-belih provesti još pet godina.
Početak 21. veka nije bio dobar po Zvezdu, crveno-beli su prolazili kroz najteži period u istoriji, sezona 2010/2011 okončana je na pretposlednjem, 13. mestu ABAV lige, sa samo pobedom više u odnosu na Zadar.
Tek osam trijumfa iz 26 kola, uz rezultatsku katastrofu protiv Partizana – 99:68 – bili su tek jedan u nizu udaraca koje su crveno-beli primili, pošto su sezonu otvorili serijom od četiri izgubljene utakmice.
PROČITAJTE JOŠ...
Slabašna ekipa koju su činili tada premladi Nemanja Nedović, Boris Bakić, Dušan Katnić, Strahinja Milošević, Boris Bakić, Vujadin Subotić, Sava Lešić, Aleksandar Cvetković, Luka Drča, Darko Balaban, kao i tragično preminuli Stevan Jelovac, predvođena Mihailom Uvalinom sa klupe, nije ni mogla bolje. Ako se uzme u obzir da je u tom trenutku dug bio preko deset miliona evra, a klub založio grb i koševe kako bi imao sredstva za funkcionisanje, činilo se da je pred timom sa Malog Kalemegdana izuzetno tmurna budućnost.
A onda se dogodio preokret u vidu dolaska Nebojše Čovića na čelo.
Od njegovog dolaska započeo je vrtoglavi uspeh.
Prva stvar koju je Čović uradio jeste dovođenje Svetislava Pešića na mesto trenera, što se odrazilo i na rezultate. Iako ponovo mlada ekipa u kojoj je ulogu prve zvezde imao Andreja Milutinović, Zvezda je uspela da u ABA ligi dođe do 10. mesta, dok je u Superligi Srbije i u Kupu Radivoja Koraća poražena od Partizana.
No, videlo se da Čović ima visoke ambicije, pošto su stigli Amerikanci Omar Tomas i Adam Morison, nekada treći pik na NBA draftu.
Početak sezone 2012/2013 doneo je promenu na klupi, pošto je umesto Pešića šansu dobio prvo Milivoje Lazić, njega je već u oktobru 2012. zamenio Vlada Vukoičić, ali se ni on nije previše zadržao.
U aprilu 2013. godine započela je najuspešnija era u istoriji Zvezde i prvi veliki Čovićev pogodak, pošto je na klupu seo Dejan Radonjić.
Od tog momenta krenuo je strmoglavi uspon, pa je u Radonjićevom prvom mandatu Zvezda osvojila tri titule u ABA ligi, tri titule u Superligi Srbije i tri Kupa Radivoja Koraća, pre nego što je po završetku sezone usledio odlazak iz kluba.
Naredne tri gone bile su ujedno i slabiji deo Čovićevog rukovođenja Zvezdom, pošto je kroz klub prošlo čak trenera – Dušan Alimpijević, Milenko Topić, Milan Tomić, Dragan Šakota i Saša Obradović – pre nego što je obnovljena saradnja sa Radonjićem.
No, čak i u trenucima krize crveno-beli su bili dominantni na Jadranu, izuzev sezone pod Alimpijevićem, kada je promašeni zicer Matijasa Lesora nakon skoka u napadu šampionsku titulu ABA lige preselio u Podgoricu na godinu dana.
Rezime Čovićeve vladavine je šest titula u Superligi Srbije, pet osvojenih trofeja namenjenih najboljoj ekipi na Kupu Radivoja Koraća, pet titula u ABA ligi, kao i jedan Superkup ABA lige.
S obzirom na formu u kojoj se nalaze crveno-beli, kao i to da je ona izuzetno stabilna, utisak je da su na dobrom putu da nastave trofejnim putem. A sudeći prema prethodnih pet godina, čini se da i narednih pet ima potencijala da bude podjednako, narodski rečeno, berićetno.
No, još važnije je to da je pod Čovićevim vođstvom klub uspeo da se finansijski oporavi, te se može reći da je postavio temelje koji bi trebalo da posluže kao putokaz rukovodstvu koje će ga jednog dana naslediti na čelu crveno-belih.
BONUS VIDEO Zakucavanje Holinsa protiv Zenita
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar