Kada je Dušan Kecman 2010. pogodio trojku u Zagrebu protiv Cibone, 0,06 sekundi pre kraja produžetka, za trofej u regionalnom takmičenju, njegovi sinovi Andrej (9) i Vuk (7) nisu bili rođeni.
Ali što su stariji sve im postaje jasnije šta se tamo zapravo desilo. Iako je od poteza karijere tadašnjeg beka Partizana, sadašnjeg tim-menadžera, prošlo skoro deset godina (25. april) i dalje se, možda i sa većom dozom oduševljenja, prepričava taj vanserijski koš, kojim će sinovi moći da se hvale u budućnosti.
PROČITAJTE JOŠ
Bila je to sezona (2009-2010) u kojoj je Kecman sa crno-belima osvojio titule u ABA ligi, domaćem prvenstvu i nacionalnom Kupu i plasirao se na fajnal-for Evrolige. Sezona za pamćenje za sve igrače, stručni štab, klub, navijače.
“Nedavno su na TV puštali četvrtfinale Evrolige protiv Makabija iz 2010. i odmah su klinci zapazili da sam i ja na terenu. A čuvenu trojku iz Zagreba videli su ko zna koliko puta i onda kad izađemo na igralište često kažu: ‘Tata može da pogodi preko celog terena’. Imaju neku predstavu u glavi, interesantno im je što sam iz daleka šutnuo i ubacio… Ali mislim da će tek vremenom, kad još porastu, spoznati da je to bilo finale i da je taj koš doneo titulu”, rekao je Kecman u razgovoru za “Novosti”.
A šta je tačno prethodilo tom košu, Kecman i deceniju kasnije pamti do najsitnijih detalja.
“Znam da smo utakmicu mogli da dobijemo i u regularnom delu, ali smo ispustili pobedu. Otišli smo u produžetke, Roberts je dva puta bio neprecizan sa linije za slobodna bacanja, oni su preneli loptu, a Bojan Bogdanović pogodio trojku iz ćoška. Kroz glavu mi je samo prolazilo: „Da li je moguće da smo izgubili na ovakav način.“ U Ciboni su skoro sve koševe dali Tomas i Gordon, Bogdanović je do ovog pogotka šutirao 6-0 za tri… Pogledao sam mahinalno na semafor i video da ima vremena da se šutne. Sve ostalo je deo istorije.”
Glavni akter drame ni sam godinama nije bio svestan kakvu vrednost imaju njegova tri poena.
“Neverovatno da je već prošlo deset godina… Dok si igrač onda misliš da će biti još takvih nekih pogodaka, ali sad već shvatam da mnogi nemaju sreću da ih pamte po nečemu specifičnom. To je najdraži trenutak u mojoj karijeri, koji je čak u izboru ESPN izabran među deset najdramatičnijih završnica u sportu. Osvajao sam Evroligu sa PAO, sedam titula u Srbiji sa Partizanom, četiri puta bio prvak ABA lige, uzimao pehare u Kupu Srbije i Grčke… Sve to na jednu stranu, trojka na drugu i između znak jednakosti. Svestan sam da je tako, jer se cela karijera slila u taj jedan momenat. Svi mi, sportisti, živimo za to da damo koš ili gol koji će se generacijama prepričavati. Mene će po tome pamtiti dugo…”
Pratite nas i na društvenim mrežama:
