Navijač Partizana koji je izbačen s utakmice za Nova.rs otkrio šta se dešavalo u hodnicima Arene: "Hteo sam da ohrabrim ljude, platiću ako Evroliga kazni klub"

U jeku bunta omladine u Srbiji koju su pokrenuli studenti kako bi se kaznili krivci za tragediju u Novom Sadu kada je živote izgubilo 15 ljudi i koji je iz dana u dan sve izraženiji, a podržale su ga i brojne javne ličnosti iz raznih sfera, sve češće se mogu čuti i stavovi na sportskim događajima kao mestima gde poruka može da se pošalje najširem auditorijumu.

To je bio slučaj i na ovom meču kada je uoči početka meča dok se pevala nadaleko čuvena himna "grobara" kada je dugogodišnji navijač crno-belih odlučio da iskaže bunt i pošalje poruku.

Velimir Đurović je na belom platnu kratko i efektno sumirao srž velikog bunta: "Studenti In, Vučić out".

Nije mnogo trebalo da usledi reakcija koja postaje modus operandi sada već uspaničenog vladajućeg režima koji na svaki način pokušava da spreči da se čuje bilo kakva poruka koja ne ide u njihovu korist.

Sve je krenulo uobičajenim tokom. Redar je zamolio Velimira da spusti transparent, a potom je obezbeđenje tražilo i da napusti dvoranu u njegovoj pratnji što je deo uobičajene procedure kada poruke imaju i najmanju političku konotaciju kao i svuda u svetu. Usledio je potom i kratak razgovor sa žandarmerijom, uobičajeno legitimisanje i kratak dijalog koji nije izlazio iz gabarita uobičajenog, nakon čega je usledio momenat koji je i našeg sagovornika duboko uznemirio.

"Prilaze mi nakon toga dva momka koji oko vrata nose akreditaciju košarkaškog kluba Partizan i to prilično opušteno što je i mene navelo da se tako osetim jer sam mislio da su zaposleni u klubu. Obratim im se rečnicom "jao, pa nećete valjda da me izbacite iz hale sada", na šta mi u prijateljskom tonu kažu da nisu tu zbog toga, nakon čega iznenada kreću da se dešavaju neprijatne scene", počinje svoju priču Velimir.

Odjednom su kako kaže ostali sami i tada kreće svojevrsna tortura.

"U jednom trenutku mi se jedan od njih unosi u lice i hvata me za rame i kreće da mi steže ruku. Ja u tom trenutku shvatim da izgledaju kao huligani i u strahu pomislim da me je policija predala navijačima. Odmah potom kreću da me ispituju zašto sam to uradio, da li me je neko platio i slične insinuacije. Tu je već počeo da me hvata strah i rekao sam im da možemo da razgovaramo, ali da želim da se odmaknu i da se legitimišu pre toga, što su samo ignorisali", priseća se Velimir.

Usledile su potom uobičajene pretnje i poruke kako mu to nije trebalo i da su mogli da ga prebiju, na šta je Velimir nastavio da insistira da se legimitišu.

"Nakon ubeđivanja je prvo izvadio novčanik i krenuo da mlati sa njim tvrdeći da je policajac, ali nisam mogao ništa da vidim, zbog čega sam im tražio da ako već ne žele da se legitimišu da me puste da idem jer se ne osećam sigurno. Jedan od njih mi je rekao da mogu da idem, ali da će da me prebiju zajedno sa kornjačama (žandaremerija prim. autora), nakon čega sam ponovo tražio da se legitimišu i da ću im reći sve što ih zanima".

Prema rečima Velimira, taj svojevrsni igrokaz je trajao sedam, osam minuta koji su mu delovali kao večnost nakon čega je usledio novi perfidni pokušaj da dođu do informacije.

"Samo je krenuo da mi priča kako kaljam ugled kluba, da Željko zbog ovakvih stvari hoće da ode iz Partizana, nakon čega sam ih pitao da ako su policija zašto se bave Partizanom i Željkom Obradovićem".

Nakon nove runde pretnji i ubeđivanja konačno su pale i maske.

"U tom trenutku je rešio da mi otvori novčanik kojim je mlatio ispred mene i na kojem je pisalo BIA, što je uradio i njegov kolega. Kada sam ih pitao što to nisu uradili odmah i da bi bilo jednostavnije, rekli su da nisu hteli da se uplašim. Nakon toga je usledila serija "prijatelsjkih" saveta da mi se ovo više ne ponovi i da će sledeći put da nastupaju drugačije".

Nakon toga su ga i pustili, a Velimira je posle svega najviše pogodila jedna stvar.

"Ja imam člansku kartu i sezonsku Partizana od 2006. godine. Imao sam 13 godina prvi put kad sam imao godišnju kartu i učestvovao sam u svim akcijama vezanim za Partizan. Meni nijednog trenutka nije bila namera da oštetim Partizan i spreman sam da platim svaku kaznu ukoliko Evroliga kazni klub zbog toga. Za mene je bilo poražavajuće što su pripadnici BIA bili prerušeni u klupske zaposlene i maltretiraju navijače čime je i klub postao saučesnik, a sa druge strane se diči svojim navijačima" rezigniran je Velimir Đurović.

Jedan mladić je samo želeo da pošalje poruku i kako kaže ohrabri ljude, a na kraju je postao žrtva torture. Još jedan pokazatelj kako se režim po svaku cenu razračunava sa svojim neistomišljenicima čak i na banalnom primeru jednog običnog transparenta.

BONUS VIDEO