0
Neka nova Srbije sa starim navikama - evropske šampionke iz 2015. i 2021. igraće na Mundobasketu posle osam godina posta, a za MVP-ja kvalifikacionog turnira u Beogradu izabrana je Ivon Anderson.
Amerikanka je čudesnim partijama vodila košarkašice Srbije do Svetskog prvenstva, koje će se od 22. septembra do 1. oktobra održati u Sidneju.
PROČITAJTE JOŠ
Ključna je bila teško izvojevana pobeda nad Australijom (78:71) na turniru u Hali sportova „Ranko Žeravica“, posle trijumfa nad Korejom (65:62), dok su protiv Brazila (76:70) zaokružene sjajne kvalifikacije, iako je i pre tog meča sve bilo poznato.
A da sve bude poznato i da neke nove košarkašice Srbije nastave s uspesima najviše se pobrinula Ivon Anderson (31). Američki plejmejker i igračica Venecije koja nešto više od godinu dana, od novembra 2020. brani boje našeg nacionalnog tima, odigrala je herojsku partiju i sa 30 poena pečatirala kartu za Sidnej protiv pregrubih Australijanki.
Lakat u glavu Jovani Nogić, masnice i ogrebotine po rukama gotovo svih naših devojaka na čelu sa sjajnim kapitenom Tinom Krajišnik govore dovoljno kakve protivnice su imale naspram sebe. Po ko zna koji put su košarkašice Srbije demonstrirale kako se nemoguće pretvara u moguće.
I to pred očima legendi, Sonje Vasić i Jelene Bruks, jednih od naših najboljih igračica u istoriji, koje su se od reprezentacije simbolično oprostile i pred beogradskom publikom. Bez dugogodišnjih oslonaca ekipe, Ane Dabović i Nevene Jovanović (iz zdravstvenih razloga), ali sa nekim novim licima, devojkama koje su nastavile da pokazuju kako se igra i pre svega bori u dresu svoje zemlje.
„Pobedili smo, ljudi. Ovo je pravi tim, mnogo sam ponosna na ekipu, na sve devojke. Povredila nam se Dragana Stanković (u prvom meču protiv Koreje, prim.aut), sreća da nije teže kako je izgledalo na prvu loptu, pa smo znali da moramo da odigramo još jače i preuzmemo odgovornost. I to smo sve uradile“, otkriva Ivon Anderson.
Amerikanka u dresu Srbije bila je čudesna, vukla je kad god je bilo potrebno, pogađala iz svih pozicija dok su rivalke bile u plusu. Na kraju je Australiji spakovala 30 poena za preokret i veliki trijumf, i otkriva šta je bilo ključno da i pre poslednje utakmice kvalifikacija obezbede igranje na Mundobasketu.
„Šta god da se dešavalo tokom utakmice, i dalje smo verovale u pobedu, i Marina (selektorka Maljković) je verovala u nas. Imale smo cilj i uz pomoć sjajne podrške s tribina smo ga i ostvarile. Drago mi je što smo uspele to da uradimo pred Sonjom i Jelenom, zaista sam mnogo srećna“.
Ivon je verovatno prikazala partiju karijere, što je najavila sa 13 poena protiv Koreje, nastavila sa 25 Brazilu, ali je skromno prihvatila zasluge i raspodelila ih na sve saigračice. Samo jednom rečenicom objasnila je zajedništvo koje vlada u ekipi i kako iz godine u godinu prave uspehe.
„Radila sam ono što Marina očekuje od mene, iako to možda nije baš uvek 30 poena. Ali zna se da treba da pogađam i vučem ekipu, da preuzimam odgovornost. Ovaj put sam uspela, ali tih mojih 30 poena ništa ne bi značilo da smo izgubile. Džabe 30 poena bez naše lude odbrane koju smo odigrale u poslednjoj četvrtini i zbog toga smo slavile“, pogodila je Anderson „bez koske“ za kraj.
Nije joj ovo prvi put da bude u glavnoj ulozi, krajem 2020. je takođe sjajnim potezima u kvalifikacijama protiv Turske posle dva produžetka odvela Srbiju na Evrobasket, na kojem su kasnije došle do titule.
Šansa devojkama rođenim 1999.
Srbija je u odnosu na Evrobasket i Igre u Tokiju bila bez Sonje Vasić, Jelene Bruks, Dajane Butulije, Ane Dabović, Nevene Jovanović, a mlade nade kao što su Jovana Nogić (1997), Mina Đorđević, Ivana Raca, Ivana Katanić (sve tri rođene 1999), uz povratnice Sanju Mandić i Kristinu Topuzović, pokazale su da na njih i te kako može da se računa
Italijanski mediji su reprezentativku Srbije opisivali kao „košarkašku mašinu“ u momentu kada je potpisala ugovor sa sadašnjim klubom, Venecijom, a košarka je jednostavno njen život.
„Moj otac je košarkaški trener na koledžu, tako da sam uvek bila blizu košarke. Šalim se često da nikada nisam dobila priliku da zavolim nešto drugo. Sve što sam imala je košarka, majka me je vodila na treninge, ja sam se zaljubila u košarku i uvek sam želela da budem uspešna“.
Otac 30-godišnje Ivon je Majk Anderson, ćerki je dao ime u znak sećanja na preminulu ćerku svog kolege Nolana Ričardsona, kome je bio asistent na Univerzitetu Arkanzas i sa njom je stvorio poseban odnos. Po završetku koledža Ivon nije uspela da bude izabrana na NBA draftu, ali nije odustala od profesionalne karijere. Nastupala je još za Lejdi Kobre, Visbi lejdis, Amikale, Torino, Olimpijakos, Kajzeri, Mersin, te Galatasaraj u kom je sarađivala sa Marinom Maljković.
„Mislim da je jedna od najboljih, ako ne i najbolji trener u Evropi. Kada mi je ponudila priliku da budem deo reprezentacije Srbije, nisam razmišljala ni trenutka. Nikada ne smete da potcenite Srbiju, uvek će predstavljati ogroman izazov svakom protivniku i uvek od Srbije očekujem da će pobediti. To sam i ja naučila da cenim, da uvek guram sebe napred i radim naporno kako bih konstantno napredovala čak i u mojim godinama“, rekla je Ivona kako su je srpski navijači „prekrstili“.
BONUS VIDEO Tina Krajišnik u suzama radosnicama posle Srbija – Australija: Sve je kao san i dalje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
