1
"Meni je porodica najvažnija, super mi je što tako razmišljaju i u Monaku, pa ću imati priliku da dođem u Beograd kad se Ivana porodi", otkriva Danilo Anđušić za Nova.rs.
Konačno je tamo gde mu je i mesto – u Evroligi. Danilo Anđušić je ovog leta iz Burža prešao u Monako, na najviši nivo evropske košarke, i sa francuskim klubom trenutno je na pripremama u Bormiju. Iz kultnog mesta za jugoslovensku košarku kreće u svoju 13. klupsku sezonu.
Iz italijanskog grada je čuvena generacija juniorske reprezentacije pod komandom Svetislava Pešića otišla po svetsko zlato 1987. godine, a čuvena je priča o 250 stepenika na kojima su obavili pripreme i zbog kojih je snimljen čak i film.
PROČITAJTE JOŠ
„Nisam još video čuvene stepenice, moraću da odem, ali ne bih baš da ih „radim“, dovoljno je da ih vidim kako izgledaju. Baš mi je i trener Zvezdan Mitrović pričao o njima, a i profesor Karalejić, nedavno smo bili na kampu na kom sam i promoter, to je jedan od klubova u kojem sam odrastao. I opet mi je pričao o tim famoznim stepenicama, sad i Zvezdan kad smo došli. Ovde smo šest dana, prvu nedelju smo proveli u Monaku, obavili smo preglede i protokolarne stvari pred pripreme, i malo individualno radili. Timski smo tek ovde krenuli da treniramo i polako se zahuktavamo“, kaže Danilo Anđušić za Nova.rs.
Kakvi su prvi utisci o Monaku?
„Nemam nijednu zamerku, došao sam u ozbiljan klub. Nema mnogo ljudi, ali fenomenalno rade, čine sve da igračima bude što lakše, i na terenu i van njega. Za sada je super sve, i za život je uživanje. Verujem da će mi ovaj prvi utisak ostati do kraja“.
Šta vam kaže trener Zvezdan Mitrović?
„Uvek je lakše prilagođavanje ako je trener s tvog govornog područja, lakše se skapirate u startu. Znamo se od pre, sad prvi put sarađujemo. Upoznat sam s njegovim košarkaškim sposobnostima i znanjem, imao je uspehe svuda gde je radio, želim svoju igru kroz sezonu da podignem na još veći nivo u radu s njim. I sa pomoćnim trenerom Mirkom se znam iz mlađih kategorija reprezentacije“.
Opet ćete igrati u Evroligi?
„Isticao sam i ranije da sam verovao da pripadam tom nivou takmičenja. To mi je bio i cilj posle dve sezone u Buržu. Kada se javio Monako, sve mi se svidelo, pre svega posle razgovora sa Zvezdanom i kako me vidi, u kojoj ulozi u timu… Sve je leglo na svoje mesto i nije bilo razloga da razmišljam o nekoj drugoj opciji, ovo je sjajna prilika i za mene, i za klub, jer Monako zaslužuje da budu u Evroligi. Verujem da možemo da napravimo lepu priču i u francuskom prvenstvu. Ne zadovoljam se time što sam došao u Evroligu, želim da pokažem da sam spreman za taj nivo košarke i postavio sam nove ciljeve ispred sebe“.
Društvo vam pravi i Leo Vesterman, sa kojim ste bili saigrač u Partizanu?
„Cimeri smo, kao i u Partizanu, znamo se ceo život i iz mlađih reprezentativnih selekcija. Drago mi je što smo ponovo zajedno, družili smo se inače van terena kad smo mogli. Zezamo se kako je došlo vreme da budemo najstariji, stvarno jesmo, imamo mlad tim i nas dvojica uz Motiejunasa smo najstariji. Poslednji put kad smo bili saigrači bili smo mladi i neiskusni, sada dočekali da budemo najiskusniji iako se osećamo mladi. Generalno su sve dobri momci u ekipi i jedna od najvažnijih stvari je napravimo dobru hemiju“.
Tokom priprema igraćete i protiv Partizana, kako gledate na povratak Željka Obradovića?
„Nema šta, samim dolaskom Željka u klub odmah su se videle ambicije, žele da se vrate u Evroligu, gde je Partizanu i mesto. Drago mi je što je došao, doveli su mlade dobre igrače i odlične strance. Ko će drugi moći da napravi dobar tim ako ne Željko. S druge strane, drago mi je i što će srpska košarka imati dva jaka kluba, i Partizan i Crvenu zvezdu, te utakmice doneće veliku draž, a biće značajne i za napredovanje naše košarke. ABA liga će biti baš jaka, jedna stvar vuče drugu i za naše prostore je jako bitno. Veruje da su sa Obradovićem na čelu i najviši ciljevi“.
Uskoro ćete po drugi put postati otac?
„Ivana treba da se porodi za tri dana, nije lako što smo baš u ovom periodu morali da budemo razdvojeni, pre svega što je ona trudna sama i sa Filipom, na sreću ima veliku pomoć naših roditelja. Naravno da ni meni nije lako, zato kažem svi misle da je lako biti sportista, ali najvažnije stvari nekad propustiš umesto da zajedno prolazimo kroz to. Ipak, znamo zašto i kako radimo, uostalom i da obezbedimo bolje sutra za našu decu“.
Sin Filip će dobiti brata, je l’ se odlučili za ime?
„Jesmo, Uroš će se zvati, samo da sve prođe kako treba, jedva čekam da ih vidim. Meni je porodica najvažnija, super mi je što tako razmišljaju i u klubu, pa ću imati priliku da dođem u Beograd na dva dana. Ne mogu da budem uz Ivanu na porođaju zbog kovid protokola, ali ću doći kad budu izlazili iz bolnice, izašli su mi u susret u klubu i to mi mnogo znači. Barem da budem tih dan dva kada izađe iz porodilišta i posle će oni svi zajedno, čim beba bude mogla da leti, posle prve vakcine, doći kod mene u Monako, mislim za nešto više od mesec dana“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
