Aleksa Avramović, “student” sa srpskim pasošem, odigrao je za desetku u Saragosi (35 poena). Ali, ostatak tima Estudijantesa nije uspeo da položi važan ispit (97:87), pa mu predstoji grčevita borba za opstanak u ACB ligi.
autor: Đorđe Matić
„Bili smo na -20, pa onda stigli do -4. Ali tu negde nam je ponestalo snage. Šteta što nismo potpuno preokrenuli“, kaže Avramović na početku intervjua za Nova.rs.
U špansku prestonicu je stigao polovinom decembra kao pozamljen igrač iz Unikahe, kako bi pomogao „studentima“ da ostanu jedan od samo četiri kluba, uz Huventud, te neprikosnovene Real i Barselonu, koji nikada, ma kako se takmičenje nazivalo, nije napuštao elitnu špansku diviziju od osnivanja 1956. godine.
„Daleko od toga da smo u zavodnoj situaciji. Ali, u nastavku imamo dobar raspored. Sad kreće, u žargonu, ‘klanje’. Mislim da možemo da izborimo opstanak“, ne popušta optimizam srspkog reprezentativca, koji za razliku od ostalih saigrača ima komotnu poziciju.
PROČITAJTE JOŠ
Šta god da se desi sa Estudijantesom, on će sledeće godine igrati ACB ligu, jer se vraća u Malagu.
„Jeste tako, ali sada sam koncentrisan da sa saigračima u Estudijantesu zajedničkim snagama završimo posao koji je ispred nas. Ne želim da dopustim da ispadnemo, odnosno sve ću da uradim što je u mojoj moći da ostanemo u ligi“.
Najava Aleksine maestralne ofanzivne role u Saragosi, po ugledu na neka sjajna izdanja prethodne godine u Varezeu (30 poena protiv Breše i bolonjskog Virtusa), gde je zavredneo epitet jednog od najboljih poentera italijanskog šampionata (sedmi na listi), ili ranije u Borcu (47 poena protiv Mladosti, 37 protiv Spartaka) kada je podigao trofej najboljeg strelca KLS, bila je šest dana ranije. U dresu Srbije je „isporučio“ Gruziji 27 poena.
„Ta dva meča za Srbiju tokom FIBA prozora povratila su mi veliko samopouzdanje. Ostaje, naravno, žal za pobedom protiv Gruzije. Imali smo ih, ali nismo iskoristili prednosti na pravi način“, razmišlja Avramović još o tom meču, ali i prvom okupljanju nacionalnog tima pod komandom novog selektora Igora Kokoškova.
„S jedne strane, vremenski tesnac vas tera da za samo nedelju dana u kojih su se smestile dve utakmice i putovanje u Finsku, na pravi način obradite veliki broj neophodnih informacija. Ali, bogatiji smo za jedno veliko iskustvo rada sa Igorom, koji vam osim ogromnog znanja, uliva i ogromnu motivaciju i optimizam“.
Ulaskom u nacionalni tim, Aleksa je nastavio višedecenijsku tradiciju čačanske škole koja u Železničaru i Borcu prva brusi neke od srpskih košarkakih bisera.
„Možda ću biti subjektivan, ali Čačak je, ako ne i najkošarkaškiji grad u Srbiji, što je mnogo puta pokazao. Hala je uvek puna, nebitno na kom je Borac mestu i ko nam dolazi u goste. Drago mi je što je moj klub, ne mogu da kažem bivši, jer ću uvek biti vezan za Borac, na dobrom putu da uđe u Prvu ABA ligu i od srca im želim da to ostvare već ove sezone“, ne krije Aleksa za koga navija u Srbiji:
„Svaka čast prijatelju Malini (Marku Marinoviću) koji već u debitantskoj trenerskoj sezoni niže zaista velike uspehe“, završio je Avramović priču za Nova.rs.
