Na ličnom rekordu u Evroligi, Vanji Marinkoviću posle meča lično čestitao i Željko Obradović. Priželjkuje da se njegovom sadašnjem timu u evropskoj eliti sledeće sezone pridruži Partizan u kom je košarkaški odrastao.
Velika imena – veliki izazov. I gotovo na svaki, kada dobije priliku, Vanja Marinković odgovori onako kako se od njega očekuje. Na otvaranju sezone, u Superkupu Španije, Barseloni je „sasuo“ 17 poena. Olimpijakosu je u Evroligi izbrojao 20, a u petak je protiv Fenerbahčea ubacio dva poena više, što mu je lični rekord u najelitnijem evropskom takmičenju.
„Više bih se radovao da smo pobedili, ma koliko poena ja ubacio. Bili smo dugo u igri. Na žalost, nismo uspeli“, jasno Marinković za Nova.rs stavlja do znanja da je timski interes iznad ličnog.
Čestitka za dobru partiju stigla je i lično od trenerske gromade Željka Obradovića, šefa stručnog štaba Fenerbahčea.
PROČITAJTE JOŠ
„Razmenili smo nekoliko rečenica na kraju. Rekao je: Samo tako nastavi“.
I u Valensiji su zadovoljni izdanjima Marinkovića jer uspešno savladava sve prepreke koje mladom igraču postavlja debitantska sezona u inostranstvu, od promene grada, zemlje, takmičenja…
„ACB liga je daleko brža od ostalih, pa i Evrolige koja je sličnija ABA. Trudim se da uhvatim taj ritam.“
Za sada mu ide dobro. Ide dobro i Valensiji koja se nalazi u plej-of zoni Evrolige.
„Imali smo nekoliko odličnih izdanja. Mislim da možemo u četvrtfinale koje bi nam obezbedilo opstanak u Evroligi i naredne sezone. Opet, Špancima je izuzetno važna domaća liga, pa je želja da se i u tom takmičenju nađemo među osam najboljih. I tu smo sada na granici. Ali, da ne idemo predaleko, već korak po korak, a prvi je u nedelju sa Burgosom koji nam je direktan rival u borbi za plej-of.“
Trudi se klub sa juga Španije da želje pretvori u realnost, a za to je potrebna značajna logostička podrška igračima.
„Novi trenažni centar je zaista fantastičan. za dve godine bi trebalo da bude završena i nova dvorana. Ipak, ono što je u ovom trenutku najvažnije za nas igrače u izuzetno napornoj sezoni, su obezbeđeni čarter letovi na sva putovanja u Evroligi. Ogromna je prednost što, na primer, posle utakmice u Tel Avivu spavate u svom krevetu. Imate dovoljno vremena za odmor, pa sutradan na trening.“
Kako da vam ne bude drago kad vas pozove selektor
Da izjava selektora Srbije Igora Kokoškova da stručni štab prati sve igrače, nije fraza, Marinmković je lično imao prilikeda se uveri kada je njegov telefon zazvonio.
„Kako da vam ne bude drago kada vas pozove selektor i kaže da vas prati. Možda su za nekoga to male stvari, ali igračima zaista znače“, iskren je Marinković.
Trening je ono što u izuzetno zgusnutom rasporedu nedostaje Vanji.
„Uđem malo ranije u dvoranu, izađem nešto kasnije posle timskog treninga, ali zbog silnih obaveza na oba fronta, praktično nema prostora za individualan rad.“
Malo slobodnog vremena Marinković koristi da se „okupa“ u suncu koje praktično cele godine obasjava ulice Valensije. Ne zaboravlja da pomene prvog „vodiča“ po dolasku u Španiju, Bojana Dubljevića, koji uspešno „gazi“ već devetu sezonu u dresu španskog kluba.
„Činjenica da je u Valensiji toliko dugo i da je pokupio sve trofeje što je mogao, od individualnih do timskih, dovoljno govore o njegovim kvalitetima. Dubi je sjajan. Kao mlad igrač prošao je kroz period adaptacije u novoj sredini, i to baš u Valensiji. Zaista mi je mnogo pomogao. I danas, kada nešto zatreba, uvek je tu“.
Za Vanju je „tu“ još nekolikcina košarkaških prijatelja iz Partizana.
„Čujem se sa Novicom (Veličkovićem), Acom (Matovićem, pomoćnim trenerom), Vladom Šepanovićem… Pratim Partizan, naravno. Igra zaista dobro. Osvajanjem Kupa Koraća ostvarili su jedan cilj u sezoni. Nadam se da da će nastaviti u istom ritmu i da će ispuniti i druge, pa da se sretnemo sledeće sezone u Evroligi, ja sa Valensijom, oni s Partizanom.“
