Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su u sredu uveče Štutgart u petom kolu Lige šampiona na svom terenu sa 5:1 i time okončali muke iz prethodna dva meseca.
A mučenje Crvene zvezde se svodilo na to da je srpski šampion davao golove skoro svakom od protivnika i po pravilu primao više.
Odbrana je bila tanka i bušna kao papir, provlačilo se mnogo nerezonskih kikseva i čim se to svelo na neki razumni minimum, došao je rezultat posle kog je bilo slavlja na Marakani i posle ponoći.
Pošteno je reći i da Štutgart nije na nivou Barselone i Intera, ali je tačno i da je pobedio Juventus i odigrao nerešeno sa Spartom, pa da ima bod više od beogradskog rivala.
Marko Marin je posle utakmice izašao nasmejan pred novinare i rekao da je pričao sa ljudima iz Štutgarta i da su mu rekli kako su očekivali tri boda.
Prevarili su se. Možda jer je Vladanu Milojeviću suđeno da svaki put kad vodi ekipu u Ligi šampiona ima tu neku sreću da mu sudbina odredi bar jednu pobedu.
Svaki put to bude sa stilom, bar dva gola razlike i svaki put do sada na Marakani. Mnogi pamte sezonu 2018/2019 kad je u Beogradu sa 2:0 pobeđen Liverpul, sa dva gola Milana Pavkova.
Sezonu kasnije sa 3:1 je pobeđen Olimpijakos, preokretom, baš kako je sada totalno potučen i Štutgart. Dva gola Radonjića, jedan Ivanića, Silasa i Krunića bili su više nego dovoljni za sreću solidno popunjene, ali ne i pune Marakane.
Dok sam hodao ka stadionu, više puta sam čuo povike ljudi okolo: „karte ispod cene“, „sever povoljno“, a neki od tapkaroša su nudili i upola cene, pa je tako jedan čovek kod platoa ispred severne tribine davao ulaznicu za istok za 3.000 dinara, umesto za 6.000.
Mislim se: što su ovi ljudi toliko očajni da zavaljaju karte… Zar nije logično da navijači požele da odu i podrže jače ekipu protiv neke sa kojom imaju više šanse?
Nego da pohrle i poberu sve karte za Barselonu, napune svaku stolicu i onda dođe Barselona i istambura Zvezdu, a oni odu nezadovoljni.
Evo, u tom smislu ovo može da bude neka vrsta lekcije za navijače, da se ne gorde, nego da odu na tribine bez obzira na ime protivnika jer mogu da se iznenade pobedom.
Bila su i neka dvojica usput koja su pre meča vikala da će biti 4:1, što je bilo krajnje optimistično, baš zbog toga što je srpski tim suviše lako primao golove.
Do sada ih je primio 17, a dao 9. S jedne strane, Zvezda ima više datih golova od čak 17 ekipa u takmičenju.
Više recimo od Arsenala i Intera, ekipa iz prvih osam na tabeli. Razlika je što je Inter sa gol razlikom 7:0 pokazao da može i da se odbrani od nekog, pa ima četiri pobede i remi na drugom mestu.
Ako je Zvezdi za utehu, Mančester siti je 17, Bajern je 13, Real je na 24, a PSŽ na 25. mestu, što će reći da je svako pobediv u konkurenciji koju Milojević naziva „aždajama“.
To svakako i jesu, što ne znači da ponekad ne mogu da se zagrcnu, pa da ne mogu da bljuju vatru.
Do sada je naročito kobno bilo drugo poluvreme kada je tim Vladana Milojevića fizički padao i ispuštao konce pred sopstvenim golom i kaznenim prostorom, a drugi su to spremno dočekivali da iskoriste i kazne.
Sada je ekipa Zvezde pokazala jedno drugačije lice, Naser Điga je ostao standardan, Uroš Spajić je bio malo skoncentrisaniji, Ognjen Mimović se vratio i Milojević kaže koliko je bitan, dok Seolu trud nije upitan.
Krunić je proradio „na kurblu“, Silas je igrao kao da želi da se osveti Štutgartu jer je tamo bio višak, pa sad mora da našteluje glavu da i protiv ostalih igra isto.
Mirko Ivanić je sa klupe doneo iskustvo i hladnokrvnost, Nemanja Radonjić, pak, brzinu i strast, a sve to zajedno je donelo 5:1 i radost navijača koji su se našli na tribinama u sredu uveče i koji sada verovatno kažu da bi se pokajali da su prodali karte za meč.
BONUS VIDEO: Al Hilal – gol protiv Al Sada