Žoze Murinjo doživeo je još jedan bolan završetak angažmana, nakon što ga je Totenhem otpustio zbog loših rezultata, neposredno pred finale Liga Kupa, koje su pevci izgubili od Mančester Sitija.
Kada se vratimo kroz vreme, u maj 2004. godine, kada je Žoze Murinjo slavodobitno marširao na stadionu u Gelzenkirhenu, nakon što je sa Portom senzacionalno osvojio Ligu šampiona, teško je bilo pretpostaviti da će jedna karijera koja je doživela zvezdane trenutke, doći do tačke u kojoj se sada Portugalac nalazi.
“Posebni” je tako posle serije neuspeha, postao “Obični”.
PROČITAJTE JOŠ
Murinjova karijera imala je svoj meteorski uspon koji je razultirao zlatnim dobom, I jednako bolan pad u trenersku prosečnost.
U periodu od osam godina, od 2003, kada je sa Portom osvojio titulu u Portugalu i Ligu Evrope, pa sve do titule prvaka Evrope sa Interom iz Milana, Murinjo je osovjio 17 trofeja. Šest titula prvaka u tri različite lige, dve titule u Ligi šampiona I jedna u Ligi Evrope uz gomilu osvojenih kupova, bili su impresivan rezime.
To je Murinja dovelo u najveći klub na svetu, Real Madrid. Od tada, pa do trenutka otkaza u Totenhemu, u narednih deset godina, Portugalac je osvoji samo osam trofeja.
Od tih osam, tek se izdvajaju titule sa Realom i Čelsijem u drugom mandatu, kao i pehar Lige Evrope za vreme boravka u Mančester junajtedu. Sve drugo su bile samo utešne nagrade i potvrda da je Murinjo počeo da bude bleda senka samog sebe.
Zapravo, Murinjo već četiri godine ne zna šta je osvajanje trofeja, ali jako dobro zna šta znači bit proteran iz klubova u koje je došao kao spasilac i čovek preokreta. Iako je na tim otkazima zaradio ogroman novac, Žozeu to nikada nije previse značilo.
Ono što je Murinja vodilo kroz sve ove godine, bila je glad za trofejima i veliko rivalstvo sa Pepom Gvardiolom, koji je još od početka njegove trenerske karijere, bio svojevrstan mitski rival sa kojim se godina nadmetao za slavu i status najboljeg trenera na planeti.
Svojevremeno je legenda Liverpula Džejmi Karager, stao u odbranu Murinja kada su krenule brojne kritike, rekavši da ni veličine poput Krojfa i Aruga Sakija, nisu ostale upamćene po periodu kada su u smiraj svojih karijera počeli da doživljavaju neuspehe, već po rezultatima kada su bili na vrhuncu, i da svi trebamo da budemo svesni činjenice, da je u pitanju jedan od najvećih trenera svih vremena.
Problem kod takve tvrdnje leži u tome što Portugalac sam nije odustao od želje da se takmiči na najvišem nivou i da je iz njegove perspektive, prerano govoriti o mestu koje zauzima u fudbalskoj istoriji.
Srž Murinjovog propadanja, verovatno leži u činjenici, da je u vremenu Gvardiolinog fudbala orijentisanog na posed i Klopovog presinga visokog intenziteta, njegov pristup ostao u prošloj deceniji i ni za pedalj nije evoluirao.
Njegov reaktivan, defanzivan fudbal, koji je počeo da razvija kao pokušaj odgovora na sve izraženiji napadački stil igre visokog intenziteta, vremenom je postao balast koji ga je vukao ka dnu, praveći sve veći jaz, kako u razumevanju igre, tako i u razumevanju igrača.
Materaci je posle Interovog šampionskog pohoda na Evropu, objašnjavajući ključ uspeha koji je Portugalac doneo, govorio o njegovoj posebnoj vezi sa igračima, koji su bili spremni da skoče na glavu ako bi on to tražio od njih.
Fudbal je počeo da se menja, sa njim i mentalitet igrača, ali se Žoze nije menjao i za njega se sve potpuno izokrenulo.
Generacije žestokih momaka, poput Karvalja, Materacija, Zanetija i sličnih, zamenili su igrači koji mnogo više cene svoju zonu komfora i spremnost da se trener prilagođava njihovim potrebama, a ne da zahteva ratnički mentalitet, na koji je u godinama svog uspeha navikao.
Šta dalje čeka Žoze Murinja?
Portugalac je imao priliku da se oproba u velikom broju velikana evropskog fudbala, i malo je timova iz najviše klase u kojima nije bio.
Problem leži u tome, što je Murinjo sve ove godine smatran menadžerom najviše klase, a sada se nalazi u situaciji da bi teško mogao da dođe do toga da bude trener nekog velikana.
Povratak u timove u kojima je bio malo je verovatan. Njefova povratnička epizoda u Čelsiju jeste rezultirala jednom šampionskom titulom, ali je ubrzo usledio potpuni raspad.
Od ostalih velikih klubova, većina ima rešena trenerska pitanja za godine koje slede.
Bajern je doveo Naglesmana kao dugoročni projekat, PSŽ je slično uradio sa Poketinom, dok su Juventus I Barselona u specifičnom momentu i sa filozofijama u koje bi se današnji Murinjo teško uklopio.
Možda bi njegova sledeća destinacija mogao da bude Milan, ili neki od bogatih klubova sa dalekog istoka, ali problem sa italijanskim gogantom je što zbog nerešenih finansijskih pitanja, i omče koja im stoji oko vrata već neko vreme, hoda na ivici sunovrata i teško bi mogao sebi da priušti dolazak Portugalca.
PROČITAJTE JOŠ
Sa druge strane, odlazak u Kinu ili neke Arapske zemlje, značilo bi priznavanje poraza i prihvatanje prosečnosti, a teško da bi novac, čoveku koji je zaradio milione samo na otkazimam bi dovoljan motiv.
Možda bi odgovor na pitanje o njegovoj sledećoj destinaciji mogli da potražimo u izjavi koju je svojevremeno dao, kada je rekao da bi voleo da oseti čar Svetskog prvenstva i da preuzme neku reprezentaciju.
Samo, pitanje je u ovom trenutku, da li je neko spreman da rizikuje sa kapricizioznim Portugalcem i da mu šansu da podseti na dane stare slve.
Možda bi za Murinja bilo najbolje da izađe iz čaure u kojoj se godinama nalazi i da pokuša da izgradi sebe od nule u nekom projektu sličnom onom sa Portom koji ga je lansirao u orbitu.
Bilo, kako bilo, Murinjo će za sada privremeno postati stručni konsultant na televiziji, a njegova trenerska karijera, privremeno je na pauzi i tek treba da se vidi kakav će sledeći potez da povuče.
I da li ga uopšte, u ovom trenutku ima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare