3
"Navali se, navali se Šar planina i pothvati tri čobana", zaigrali su u ušima taktovi čuvene narodne pesme, dok je predsednik Srbije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom pričao kako se "boji da se ne zameri Piksiju i fudbalerima".
U jednom od redovnih – vanrednih – obraćanja naciji, u sredu je izjavio kako mu je prva želja za sledeću godinu da Srbija stigne u polufinale Mundijala u Kataru.
PROČITAJTE JOŠ:
„Upućujem je selektoru Draganu Stojkoviću Piksiju i svim fudbalerima, da uđemo u polufinale Svetskog prvenstva i siguran sam da će ti momci to da urade. Mi kad smo ujedinjeni i uz malo sreće možemo da budemo i među četiri najbolje ekipe u fudbalu. Dao sam sebi za pravo i nadam se da mi Stojković i fudbaleri neće zameriti na tome, možda sam im preveliki teret stavio na leđa“, rekao je Vučić.
Ma jooooook… Kakav je to teret za ekipu koja 23 godine nije videla nokaut fazu svetskih prvenstava, „niđe veze“.
Znamo da Vučić voli sport i da je ranije išao na utakmice, čak i na severnu tribinu kao navijač Crvene zvezde, ali oči i uši bode jedno pitanje.
Da li ga baš voli toliko kao lični rejting i rejting svoje stranke u godini parlamentarnih i predsedničkih izbora? Mislim da svi znamo odgovor.
Čovek koji godinu i po unapred najavljuje da je Vlada Srbije oročena, da bi se izbori poklopili i povećale šanse da pobedi SNS, čiji tabloidi rastrgnu sve i svakog ko kaže makar jednu lošu reč o vlasti, hoće da nas ubedi da mu je bitniji fudbal?
Ma dajte, pa nismo veverice. I usput, kao u pesmi Bore Spužića Kvake, čovek navali čitavu Šar planinu na leđa i fudbalerima Srbije i Piksiju. Ljudi ni krivi, ni dužni.
Ti momci su igrali veoma hrabro u kvalifikacijama, pokazali su lavovsko srce u Lisabonu kad su okrenuli od 0:1 do 2:1 i tu nema spora.
Ranijih godina to ne bismo mogli ni da zamislimo, a sad smo doživeli. Još u 90. minutu, pa nema slađe.
Onda izađe predsednik Srbije i kaže kako je „on odmah bio kriv za poraz kada je Srbija primila gol“.
Ne, predsedniče, krivicu za primljene i date golove snose samo oni na terenu, a vi se fudbalom ne bavite u kopačkama.
Samo bi još to falilo da vidimo… Možda nam onda ne bi bio potreban ni Aleksandar Mitrović, ni Dušan Vlahović, ni Dušan Tadić, pa ni Piksi na klupi.
Oni će da nose ovu Šar planinu koja im je natovarena na grbaču, a neko drugi će da skuplja kajmak, po potrebi da izigrava žrtvu ili pravi od sebe junaka.
Istog onog junaka koji je „dao“ milion evra bonusa za pobedu Srbije nad Portugalom, iako su to platili građani Srbije.
Građani od kojih se Vučić nada glasovima i kojima podilazi kad priča kako bi voleo da „Orlovi“ stignu do polufinala Mundijala.
Svi bismo to voleli sa razlikom što običan svet koji voli fudbal to kaže iskrenije ili tu želju potiskuje negde duboko u sebi.
Ćuti, da se ne bi izazivala neka zla kob ili karma, dok se prsti drže prekršteni iza leđa da se Vučićeve reči pretoče u stvarnost.
Ćutimo, sve dok nas ne savlada euforija prvog datog gola na Mundijalu. Onda kreće ludnica.
Kao onomad protiv Kostarike u Rusiji. Čim padne gol, pokuljaće emocije i urlaćemo kako idemo do titule, ili bar do finala!
Tada nas neće zanimati ni izbori, ni ko je u Skupštini, Andrićevom vencu ili Nemanjinoj – biće bitan samo fudbal.
A do tada, nema potrebe da nas prave naivnima, pričajući kako im je „najvažnija sporedna stvar na svetu“ zaista važnija od vlasti. Nema smisla, stvarno.
BONUS VIDEO: Dragan Stojković Piksi proglašen je za najboljeg trenera u 2021. godini
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
