Ubedili su ga da postane slavni golman, a on je samo hteo da se vozi tramvajem

Kažu za čuvare mreža da su najbolji prijatelji fudbalera i da ih se ne može nazvati "pravim" igračima, ali je i opšteprihvaćena tvrdnja da ljudi koji odluče da stanu među stative moraju da imaju u sebi nešto posebno.Od ere Andonija Zubizarete Barselona nije mogla da pronađe trajno rešenje za poziciju golmana.Smenjivali su se Rud Hesp, Rišar Ditriel, Pepe Reina, Roberto Bonano, pokojni Robert Enke, sve dok čuvena "La Masija" nije izrodila Viktora Valdesa.Učenik fudbalske škole Barselone je u klubu proveo 12 godina i odigrao 387 utakmica, ali je njegov životni scenario lako mogao da postane znatno drugačiji."Da se opet rodim, ne bih bio golman. Put nije lak i nisam dobio zadovoljenje za sve godine patnje. Mnogo dana sam proveo na mestu gde nisam želeo da budem. Igrao sam jer su me ubedili kao dečaka i ja sam to prihvatio. Ne volim slavu, ne volim kada pričaju velikim rečima o meni, naročito kada zasluge nisu samo moje", istakao je Valdes.

Ćudljivi čuvar mreže se tokom karijere suočio sa stravičnim saznanjem da je bakterija napala njegovu potkoleničnu kost."Morali su da me operišu, ali je moja noga izlečena zahvaljujući anđelu čuvaru koji je uvek tu uz mene. Ne zna šta bi se desilo da su morali da mi amputiraju nogu", govorio je Valdes.Nije česta pojava da golmanima stradaju ligamenti kolena, ali je Valdes i to doživeo."Uvek sam znao da ću nešto polomiti u kolenu. Nisam znao kada, ali sam znao da će se nešto dogoditi jer je sve išlo isuviše dobro", naveo je Valdes.Nekadašnji španski reprezentativac tvrdi da je on odgovoran za sve što se dogodilo."Bio je faul, ja sam kao kapiten vršio pritisak na sudiju da dosudi prekršaj van kaznenog prostora, a ne penal. Da je dosudio penal ne bi bilo takve akcije, da nije bilo akcije, ne bih se ni povredio. To je promenilo moj život".Zašto?"Otišao sam na lečenje u Nemačku. Bilo mi je mnogo teško. Zašto? Zato što sam tvrdoglav i zato što sam hteo da budem sam. Posle povrede vas ljudi gledaju kao bogalja. Ja sam želeo da budem sam i da izbegnem sve".

To nije sve od Valdesa..."Znao sam da nikada više neću biti superzvezda posle te povrede. Vratio sam se u stvaran život, za tri meseca oporavka sam živeo u hotelu i vozi se tramvajem. Svakodnevno".Valdes je pokušao da se vrati u fudbalski život kroz igranje u Mančester junajtedu, potom Standardu i Midlsbrou, ali više nikada stvari nisu bile iste."Oproštaj od Barselone? Nije bilo onako kako sam se nadao. Samo sam stao sa strane i otišao. Siguran sam da su ljudi očekivali mnogo više od nekoga poput mene", zaključio je Valdes.I posle neka neko kaže da su golmani kao i svi ostali... Ne, posebni su i zato svaki sport u kom postoje čine zanimljivim i drugačijim, dajući mu potpuno novu dimenziju koju "igrači u polju" ne mogu da dožive na taj način.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram