0
Štoper crveno-belih otkrio do sada nepoznate detalje iz života, ali i fudbalske karijere
Radovan Pankov pričao je za Zvezdinu televiziju o pripremama crveno-belih u Turskoj, ali i o mnogim drugim zanimljivim temama iz života i sportske karijere.
Za početak prokomentarisao je pripreme, sa kojima je Zvezda zvanično počela pre skoro tri nedelje.
„Ne samo jutarnji trening, već i ostali. Ovde smo već deset dana i radi se „pakleno“. Polako me stiže umor, teške su noge. Ovo je poseban i težak mini ciklus, a onda krećemo na utakmice. Što mnogo više volimo, završnica, rad sa loptom, kako bi došli do svežine“, počeo je Pankov.
PROČITAJTE JOŠ:
Naporan ritam treninga je nametnut od prvog dana priprema u Antaliji.
„Na treninzima nema opuštanja. Radi se intenzivno i treninzi dugo traju. To je dobitna kombinacija za uspeh. Nije da naporan rad previše odgovara, ali smo svesni da će nam se to vratiti na terenu“.
Rad u Turskoj će trajati gotovo tri nedelje, ali vreme za štopera crveno-belih brzo prolazi, uglavnom zbog serija.
„Stvarno je teško biti odvojen od porodice, ali se trudimo da nam vreme pored treninga brzo prođe. Slobodno vreme između dva treninga iskoristim da odspavam. Vreme pred jutarnji trening brzo prođe, a posle večere iskoristim za gledanje serija“.
Crveno-bele momke očekuje još pet kontrolnih utakmica.
„Zaključno sa popodnevnim treningom najteži deo je prošao, dolaze utakmice. U narednih deset dana imamo pet utakmica da raspodelimo minutažu i spremni dočekamo početak drugog dela sezone“.
PROČITAJTE JOŠ:
Izrazito je zadovoljan stameni defanzivac dosadašnjim radom u Turskoj.
„Lično sam zadovoljan kako izgledam, sa druge strane ekipno smo dobro odigrali prvi meč. Protivnik nije bio u potpunosti merodovan, bez obzira što se radi o poznatom i velikom klubu iz Poljske. Nisu na nivou koji ih je krasio ranijih godina. Objektivno ćemo videti gde se nalazimo protiv Ludogoreca, to je protivnik po meri. Konačno mogu da treniram bez lekova protiv bolova. Bol u zglobu je prošlost. Imao sam tešku povredu prošle polusezone i nisam mnogo igrao. Telo mi nije bilo na nivou, ali sada sam se vratio ponovo sam onaj stari“.
Strah od obnove povrede je uvek bio prisutan kod povreda, ali Pankov ističe igrači nauče da slušaju svoje telo.
„Baš na prethodnoj utakmici pri jednoj situaciji kada je lopta izlazila u aut. Primetio sam da protivnički fudbaler uklizava veoma „oštro“, morao sam da se izmaknem da ne bi dobio udarac u isti zglob koji mi je bio povređen. Postojao je strah da se ponovo nešto slično ponovi, ali je to preventivno. Kada dođu prvenstvene utakmice uvek ću postavljati nogu, kada su pripremni mečevi u pitanju nema potrebe rizikovati eventualnu povredu. Iskusni smo fudbaleri, naučili smo da slušamo telo kako bi ga nekada poštedeli“.
Pripremni period prema govoru mnogih fudbalera je najteži deo sezone.
„Svaki fudbaler će reći da su aktuelne pripreme najteže, ali naglasio bih da su ove jedne od zahtevnijih. Teško su mi pale prve pripreme sa Dejanom Stankovićem. Fizički, ali i psihički su mi bile teške prethodne letnje zbog povrede. Poslednji dan na Zlatiboru sam doživeo povredu. Ove bi mogli da stavimo među top tri najtežih priprema“.
Oporavak i ishrana sportista su veoma važni u fazi priprema, a toga je svestan i momak rođen 1995. godine.
„Vodim računa o ishrani. Kada imamo dva treninga uglavnom ujutru nešto lagano pojedemo, na primer kašu. Između treninga dosta ugljenih hidrata, najčešće meso, dok uveče na meniju budu salate. Praktikujem da odem u saunu ili da oporavak radim u ledu. Poneo sam i aparaturu za oporavak. Uveče pred spavanje pijem dosta tečnosti, obavezna su i istezanja. Oduvek vodim računa i taj program primenjujem dok sam kući takođe. Tokom sezone to ne može da bude baš na ovom nivou, jer su treninzi sada dosta teži pa treba adekvatniji oporavak. Jedino tokom sezone posle utakmica ide snažniji oporavak“.
Start drugog dela sezone je zakazan za 4. februar, a Pankova posebno raduje duel protiv Vojvodine.
„Neće biti opuštanja. Igramo protiv mog nekadašnjeg kluba u kom sam ponikao. Drago mi je što Vojvodina polako napreduje, finansijski se stabilizovala i izgledaju sve bolje. Predvodi ih odličan stručnjak, neće nam biti lako. Međutim, mi smo Zvezda i ne sumnjam da ćemo izgledati kako treba“.
Mladi fudbaleri Crvene zvezde uvek mogu da se oslone i zatraže savet od iskusnog štopera.
„Brže sam odrastao u odnosu na svoju generaciju. Ima ljudi koji znaju moju životnu priču koja donosi brže odrastanje. Došao sam u Crvenu zvezdu sa nepune 24 godine, a sada sam napunio 27 godina. U avgustu ove godine punim 28. Osećam se mlado i dalje. Mladi igrači samo treba da slušaju savete. Ima novih momaka, smatram da ako nastave vredno da rade, imaće lepu budućnost“.
Nadovezao se Radovan Pankov na odnos mladih i iskusnih fudbalera.
„Drago mi je što smo odrasli u tom periodu gde si nekada od starijeg igrača dobio „ćušku“ za neke sitnice. Nekom si čistio kopačke. Bilo je opuštenih, ali i strogih igrača. Moram da izdvojim Nina Pekarića, bivšeg igrača Zvezde, on je neko sa kime smo stasavali. Njega bih istakao kao nekog ko mi je davao fudbalske savete“.
Možda i najzanimljiviji odgovor dao je na pitanje koliko poznaje istoriju svojih predaka, odnosno poreklo:
„Poznajem poprilično. Deda vodi evidenciju, pričao mi je dosta kada sam bio mali. Imamo porodično stablo i znam o svakom po nešto. Poreklo je poznato deset ili dvanaest kolena unazad. Znam da smo došli sa seobom Arsenija Čarnojevića u prostor današnje Vojvodine, a ranije smo živeli u carskoj Srbiji, tačnije okolini Prizrena. Ne znam tačno gde. Prezivali smo se Panković. Znamo svi da su Austrougari, a kasnije i Nemci svima sekli “ić” iz prezimena i dodavali “ski”, “in”, pravili ružna prezimena. Pokušavali su da nam iseku korene što im nije uspelo“.
U poslednjem trenutku je njegov otac odlučio kako će mu se dete zvati.
„Trebalo je da se zovem Nemanja, ali je tata odlučio par dana pred porođaj da ću se zvati Radovan. Ponosno nosim dedino ime. Zamenio mi je očinsku figuru u porodici. Ponosan sam na njega i pozdravljam ovim putem njega i baku“.
Uspeo je Pankov da završi i fakultet.
„Jesam, akademski sam građanin. Završio sam fakultet za sport Alfa BK Univerziteta u Beogradu pre nepune dve ili tri godine. Počeo sam na redovnim studijama ekonomskog fakulteta, ali nije bilo moguće u tom trenutku redovno da studiram. Već sam igrao tada za prvi tim Vojvodine. Međutim, prešao sam na drugi fakultet i uspešno završio“.
Često se dešava da ga pomešaju sa Milanom Pavkovim.
„Često nas mešaju i dan danas. Do duše kako je Pavkov otišao manje, jer znaju da je tu samo jedan. Draže mi je kad u odbrani pročitam da je dobro intervenisao Pankov“.
Koliko su ti dva jedanaesterca protiv Kopenhagena odredila ulogu u Crvenoj zvezdi?
„Sigurno da jesu. To je bio sam početak i dolazak u Zvezdu. Nadam se da će biti još takvih situacija, jer je bilo momenata kada sam mogao da postignem pogodak. Pamtim šanse koje nisam iskoristio, ali nekad si pukovnik nekad pokojnik. Tako je to u fudbalu. Nadam se da će biti još prilika da usrećim navijače“.
Osvrnuo se stameni štoper na čuveni penal seriju.
„Bio je to trenutak inspiracije, imao sam 60 minuta igre na terenu tada. Kada sam dao prvi gol video sam da je taj deo terena baš loš i da je pozicija bolja za levonogog fudbalera. Redom smo šutirali, neko nije uspeo da pogodi. Recimo Marko Marin. Nije ni svejedno Mesiju kada promaši prvi penal, a hoće da izvede drugi pogotovo kada je veliki ulog. Bili smo svesni da ako nema plej-ofa finansije neće biti sređene. Nažalost ne živimo od sponzora, već od UEFA prihoda i prodaje igrače. Sveni smo toga, naročito domaći igrači. Kada je došao red da ponovo isti igrači izvode penale, svi su ćutali dok je trajao dogovor. Nikome se nije šutiralo. Okrenuo sam se ka šefu Vladanu Milojeviću i rekao da ću ja šutirati. Potvrdio je tu odluku. Dao sam gol, a onda je Borjan odbranio Vindu penal“.
Otkrio je i koju seriju gleda na pripremama.
„Završio sam „Rings of Power“, vezano za nastavak Gospodara prstenova i Hobita, kako je sve nastalo. Nikad nisam gledao „Game of Thrones“, sada sam počeo i stigao sam negde do sredine. Nadam se da ću uspeti da ogledam i novu seriju „House of the Dragon“ koja govori i periodu pre toga. Volim istorijske filmove i serije, ali pre nekog perioda sam počeo da gledam „Game of Thrones“, ali mi se nije svidelo. Mislio sam da će biti previše fantastike, ali nije više je bazirano na međuljudskim odnosima pa mi se više dopada“.
Ima dva omiljena igrača iz reprezentacije Srbije.
„Aleksandar Mitrović i Dušan Tadić. Tadić je vrhunski profesionalac i volim njegov stil fudbala. Godinama igra na top nivou, za vrhunske klubove i kapiten je. Obožavam da gledam kako igra. Pozivam ga dođe i završi karijeru u Crvenoj zvezdi. Za Mitrovića je to nemoguće. Mnogo je uradio za srpski fudbal, oborio brojne rekorde, a ima tek 28 godina. Toliko golova datih za Srbiju, a moramo biti objektivni da nastupa za Brazil ili Nemačku, dao bi već preko 100. Krivo nam je svima zbog Svetskog prvenstva, znamo da je bilo dosta povređenih igrača“.
Pankov misli da bi mogao da igra centarfora, ako bi to bilo potrebno, a prvu utakmicu u dresu Zvezde odigrao je protiv Mladosti iz Lučana.
Prisetio se i početka fudbalske karijere.
„Počeo sam da treniram u školi fudbala Ajaks iz Novog Sada. Imao sam između sedam ili osam godina“.
Upitan je i koliko je puta spavao u vozu zbog Zvezdinih utakmica:
„Spavao nisam kada sam išao, ali sam dosta puta bio u vozu. To je bio tada jedini prevoz sa kojim sam mogao da idem na utakmice. Sada bih stizao vozom za pola sata, druga su to vremena bila. Bilo bi mi uživanje sada da idem da gledam Zvezdine utakmice“.
Najbolji drugar u crveno-belom dresu mu je Aleksandar Katai.
„Aleksandar Katai. Prijatelji smo, kumovi, cimeri – braća“, zaključio je Pankov.
BONUS VIDEO Turci divljaju na meču Zvezda – Trabzon
