Ne nazire se kraj sporu
U Prvom osnvnom sudu u Beogradu održano je suđenje povodom tužbe Mirka Poledice, predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera, protiv fudbalskih klubova Crvene zvezde i Partizan.
PROČITAJTE JOŠ:
Poledica je tužbu protiv Zvezde i Partizana podneo zbog njihovog zajedničkog saopštenja u kome su kako on kaže „klevetali njegovo ime i iznosili neistine“.
Na prvom ročištu predstavnici klubova su izjavili da osporavaju da su izdali saopštenje, dok je 15. juna drugom ročištu prisustvovao i nekadašnji potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić u svojstvu svedoka.
Vuletić je istakao da je lično učestvovao u sastavljanju spornog saopštenja, dok je bio na funkciji u Partizanu, te da je u njemu izmenio prvobitne delove, koje je na mejl Partizana poslao direktor FK Crvena zvezda, Zvezdan Terzić. Takođe, istakao je da je u predlogu saopštenja, koje je Terzić poslao na adresu Partizana, bilo uvredljivih i diskvalifikacionih reči, pa čak i psovki upućenih Mirku Poledici.
Nakon prve izmene predloga saopštenja, Terzić je, prema Vuletićevim rečima, tražio da se vrate neke njegove formulacije, koje su bile u „oštrijem tonu“. Vuletić je samo ublažio neke delove, a konačan oblik saopštenja izglasan je na sednici za hitna pitanja FK Partizan, ali tadašnji potpredsednik nije glasao da to ode u javnost, tačnije nije potpisao saopštenje, ali je ipak nadglasan.
Prema njegovim rečima saopštenje je poslato medijskim službama oba kluba, koji su kasnije to prosledili medijima. Vuletić je istakao da nema saznanja o tome šta se dešavalo u Zvezdi u tom periodu, ali da je služba Partizana poslala saopštenje medijima, koji su ga preneli.
Takođe, naveo je da su u sve događaje bili upućeni i Miloš Vazura, generalni direktor Partizana, kao i Milorad Vučelić, predsednik kluba, te da su i oni bili u komunikaciji sa Terzićem.
Konačna odluka oko tužbe nije donesena, a na sledeće ročište biće pozvan i Zvezdan Terzić, koji je više puta bio pominjan u Vuletićevoj izjavi. Naredno ročište zakazano je za novembar 2022. godine.
Sporno saopštenje, koje je objavljeno u aprilu 2020, prenosimo u celosti, uz neophodnu redakcijsku obradu teksta:
„Sindikat profesionalnih fudbalera „Nezavisnost” (u daljem tekstu Sindikat) je, u današnjem saopštenju, izneo niz paušalnih ocena, ličnih tumačenja i okolnosti koje ne odgovaraju niti istini, niti realnom stanju u mnogobrojnim evropskim fudbalskim klubovima.
Pandemija virusa COVID-19 je najveći svetski izazov posle Drugog svetskog rata. Evropa je, sticajem okolnosti, razorno zahvaćena dejstvom ovog virusa, a ogromne žrtve i štetu, koja će tek biti procenjena, trenutno podnose najsnažnije fudbalske zemlje: Italija, Španija, Engleska, Francuska i Nemačka. Otkazano je Evropsko prvenstvo. Ogromnu štetu trpe i drugi sportovi: otkazane su Olimpijske igre, tek drugi put u istoriji kao i najveći teniski turnir, Vimbldon.
Stanje u ovim državama, koje čine najveći i najdragoceniji deo evropskog fudbalskog mehanizma, kritično je i odraziće se u najvećoj meri na sposobnost prevladavanja i doslovno opstanak mnogih srednjeevropskih klubova, ne u manjoj meri i klubova na ovim prostorima.
Oholo je i neuko tvrditi da, u vreme kada je ceo svet odavno već globalno selo, naši klubovi ne bi trebalo da brinu budući da će šteta pogoditi samo neke „bogate evropske klubove koji imaju interes od TV prava“. Autor ovog saopštenja prenebregava da pogleda u prošlost i ustanovi kako su izgledali uslovi poslovanja i opstanka sportskih organizacija posle velikih kriza a ovo je, nesumnjivo, jedna od tri najveće u poslednja dva veka.
Prosečno inteligentan i informisan sportski radnik, a posebno predsednik Sindikata, trebalo bi da zna koliko će se pandemija odraziti na umanjenje iznosa transfera (sadašnje procene govore minimum 28 do 46 procenata), opšte likvidnosti klubova i opasnosti od proglašenja bankrota, što je već na pragu jednom nama dobro poznatom slovačkom klubu.
Svedoci smo javnih poziva klubovima Đanija Infantina, predsednika FIFA i Aleksandra Čeferina, predsednika UEFA za hitno smanjenje troškova poslovanja, najpre plata igračima, jer klubovi su i mnogo više od (samo) igrača. To su prepoznali u minhenskom Bajernu, Borusiji iz Menhengladbaha i Barseloni, pa su se njihovi igrači solidarno i javno odrekli dela primanja kako bi ostali zaposleni mogli da budu koliko-toliko isplaćeni. Klub su i administrativni radnici, ekonomi, lekari i medicinsko osoblje, radnici na održavanju terena i brojni drugi. Solidarnost je reč koja danas izaziva divljenje, ali i neophodnost.
PROČITAJTE JOŠ:
U naša dva kluba igrači imaju primanja znatno iznad prosečnih i u odnosu na ove radnike i ostale građane Srbije. To je u redovnom stanju opravdano, jer i njihova karijera traje kraće. Međutim, ovakva pošast zahteva vanredne mere i klubovi nastoje da solidarnošću opstanu. Sve mere će, naravno, biti usklađene sa pozitivnopravnim propisima Republike Srbije, u prvom redu sa Zakonom o sportu, Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata, međutim, ima druge interese. Potpredsednici ovog Sindikata su advokati koji inače zastupaju profesionalne fudbalere. Ovakav belodani sukob interesa odgovara samo njemu: sukobljavajući igrače sa klubovima, nasuprot opštem interesu, on cilja ostvarenje ličnog sitnosopstveničkog interesa. Što više sporova igrača i klubova, misli Poledica, to više novca za njegovu privatnu kamarilu u koju je pretvorio jedno neophodno partnersko telo klubovima i igračima.
Duboko verujemo da naši fudbaleri, kao pravi sportisti, koji bitke vojuju na sportskom terenu, imaju osećaj za pravdu i pravičnost, za solidarnost u najtežem vremenu. Čovečanstvo može opstati samo solidarno, a ne u skladu sa privatnim Poledicinim namerama i uvlačenjem igrača u sukobe sa njihovim klubovima. Stojimo čvrsto na stanovištu da samo zajedno možemo opstati i da klubovi i igrači moraju iskazati jedinstvo i solidarnost u teškom vremenu po celu našu zemlju i sve njene građane“.
Prethodno je na sajtu Sindikata „Nezavisnost“ bila napisana izjava Mirka Poledice.
„Razumem da će klubovi pretrpeti štetu, ali hajde da prvo vidimo kako se naši timovi finansiraju da bi znali šta uopšte gube ovom situacijom. Niko od nas nema uvid u njihove finansije. U Srbiji od TV prava ne možeš da platiš ni sudije ni obezbeđenje, da pokriješ osnovne troškove. Naravno da Zvezda i Partizan gube pošto ostvaruju prihode od UEFA učešćem u Ligi šampiona i Ligi Evrope, međutim, ne verujem da će UEFA dozvoliti da bilo ko od klubova iz njihovog takmičenja pretrpi štetu. Kada pričamo o gubicima, moramo istaći da fudbal nije samo Superliga, profesionalci igraju i u Prvoj ligi. U njoj je sve nula, nema prihoda ni od TV prava, ni od prodaje ulaznica. Oni se mahom finansiraju iz budžeta opština i od toga zavise – priča Poledica, dodajući kako „niko u Srbiji od fudbalera nema zvanično veću platu od 40.000 dinara i da je u 80 odsto slučajeva to čak minimalac“, rekao je Poledica.
Važno je napomenuti da se sve ovo dešavalo u vreme pandemije koronavirusa, te da se klubovi bili „primorani“ da redukuju plate igračima.
BONUS VIDEO Fudbal bez pokrića – gosti Rade Bogdanović I Mirko Poledica
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare