Piksi isti Vučić, poraze predstavlja kao pobede i od obojice vas zaboli glava

Remi sa Španijom na startu Lige nacija samo je dao lažan utisak da su počeli da duvaju novi vetrovi.

Da je pre u pitanju loše izdanje evropskog prvaka, nego velika igra Srbije pokazao je poraz od Danske od 2:0 gde je protiv mnogo motivisanijeg rivala selekcija Dragan Stojkovića Piksija izgledala nemoćno, a Španija na gostovanju Švajcarskoj u pobedi od 4:1 pokazala koliko ubojita može da bude.

I na kraju dana, to je možda i realnost srpskog fudbala koji u ovom trenutku ne pripada evropskom vrhu sa kojim se sada takmiči. Problem je što u čitavoj priči o realnosti, selektor reprezentacije ne želi da prihvati istu nego poput Hudinija pokušava da svaki poraz predstavi kao pobedu, ili da ga u dobroj meri relativizuje.

Kao da je fudbalskoj legendi teško da se suoči sa činjenicom da su momenti slave koje je sa ovom selekcijom dosegao u čuvenoj noći u Lisabonu kada je na krilima Alkeksandra Mitrovića i Dušana Tadića Srbija otišla u Katar davna prošlost i da je sada postao meta žestokih kritika.

Možda nisu sve te kritike opravdane, ali je i sam Piksi svojim ponašanjem i izjavama doprineo da se ode u drugu krajnost.

A to se možda i najbolje ogleda u njegovim govorima posle utakmica u kojima je Srbija ostajala kratkih rukava, a takve su sve u poslednje vreme. Računajući i Evropsko prvenstvo, "orlovi" ne znaju za pobedu, a ostvarili su tri remija i dva poraza i postigli samo jedan gol.

"Smatram da smo prvo poluvreme odigrali u egalu. Bilo je 50-50. Nisam primetio nijednu ozbiljnu šansu njihovu, ni naš raspad sistema. Malo u nevreme je došao prvi gol. Bio sam siguran da će biti egal u prvom, a da u drugom bude drugačije sa izmenama i tako dalje. VAR soba je odlučila opet protiv nas", zakukao je Piksi posle poraza od Danske objašnjavajući da smo slepi kod očiju i da je loša igra Srbije zapravo bila dobra i da praktično nismo imali sreće.

Zvuči poznato?

Ne tako davno, Srbija je ostala kratkih rukava i na Evropskom prvenstvu na kojem smo po rečima Piksija nadigrali Engleze, nismo imali sreće protiv Slovenije i Danske i da nam je falio samo taj famozni gol da krunišemo "maestralno" odigrane mečeve. Fudbal je specifična igra i mnogo puta se dešavalo da bolji tim ne pobedi i da jednostavno "lopta neće u gol". Ali, kada to postane mantra da nam je malo falilo, onda stvari postaju mnogo sumnjivije.

Kako to jedino Srbiji uspeva da nadigra rivale ili da bude u egalu sa njima, a da nikoga već neko vreme ne može da pobedi? Kako to da selektor pre meča sa Danskom priča o tome kako je ključ da odmori igrače, osveži ih i pripremi za okršaj, a onda priča o tome da je Danska bila fizički dominantnija u drugom poluvremenu?

Ako se vratimo samo nekoliko dana unazad uočiu početka novog ciklusa, centralna tema je bila priča o otkazima najboljih igrača Srbije iz raznoraznih razloga. Aleksandar Mitrović, Sergej Milinković Saviić, Dušan Vlahović i mnogi drugi nisu deo nove priče Srbije. Selektor je prvo sve uveravao da problema nema, da je priča čista, da on ne zna da postoji bojkot, da bi posle meča sa Španijom promenio ploču.

"Da se vratim za Nemačku, bilo je momenata kad si hteo iz kože da izađeš jer igrači, koje neću da pominjem, jednostavno ne poštuju to što se traži", rekao je Piksi posle Španije.

Kako je pre meča sve bilo u redu, nije bilo problema ni bojkota, a posle meča je priča prebačena na probleme, nedisciplinu, nepoštovanje?

Umesto da izađe sa imenima koje pominje, selektor se radije obračunavao sa televizijskim kritičarima, internet šalama da je alkholičar, novinarima, navijačima. Na kraju svake balade, priča je uvek ista. Piksi je odradio sve što je do njega, maestralno pripremio ekipu, ali se stvari nisu poklopile i da za kritiku nema mesta jer Srbija napreduje, brže, jače, bolje.

Kao po obrascu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije koji muštra najmoćnije predsednike, vodi Srbiju putem prosperiteta, brani Kosovo, radi bolje, brže i više od svih.

Ali, na kraju dana, rezultata osim u govorima nema nigde.

Pa umesto što prodaje jeftinu demagogiju, Piksi bi mogao da pokuša da bude selektor kao što je bio kada je seo na klupu.

Jer, Srbiji u stvari treba selektor, a ne demagog. Piksi se jeste provozao sa Vučićem, ali bi govorancije mogao da ostavi predsedniku jer nas od toliko prazne priče sve redom boli glava.

BONUS VIDEO