Pet pitanja na koje Milojević traži odgovor posle derbija

Crvena zvezda je protiv Partizana odigrala bez pobednika, 3:3, u utakmici koja nije imala apsolutno nikakav takmičarski značaj, ali je crveno-belima dala nekoliko ozbiljnih smernica kada je u pitanju ne samo nastavak šampionata, već i sezona 2025/2026, u kojoj će crveno-beli gotovo izvesno morati da igraju kvalifikacije za elitno takmičenje.

A nakon meča protiv crno-belih izdvojilo se pet stavki – četiri sportske i jedna kulturološka – na kojima na Marakani moraju ozbiljno da porade kako bi klub spreman dočekao narednu takmičarsku godinu.

Tačka broj jedan – štoperski tandem

Kada je završena utakmica protiv Jang Bojsa, bilo je jasno da će Zvezdina poslednja linija pretrpeti određene izmene, ali verovatno niko nije očekivao da će one da budu baš ovoliko ozbiljne. Klub su u jednom prelaznom roku naputili Naser Điga, Uroš Spajić, Vanja Drkušić, Miloš Degenek, pa je uloga štopera pripala Andreju Đuriću i Veljku Milosavljeviću.

I nisu Đurić i Milosavljević razočarali – štaviše, bilo je očekivano da će biti ozbiljnih oscilacija – jasno je da će Zvezdi biti potrebna najmanje dva ozbiljna štopera za narednu sezonu. Jedan bi po svemu sudeći trebalo da bude Miloš Veljković, dok bi drugi igrač, ukoliko je namera da bude napravljen iskorak, morao da bude neko ko će i na nivou Lige šampiona praviti razliku.

Tačka broj dva – levi bek

Desna strana bi, sem ako ne bude nekih neočekivanih promena, i naredne sezone trebalo da bude rezervisana za Seola koji je, iako uz manje poteškoća, pokazao da itekako ima šta da ponudi na nivou Evrope. Sa druge strane je od početka prolećnog dela šampionata Ebenezer Anan. I dok je Anan pokazao da takođe ima šta da ponudi na nivou Superlige Srbije, utisak je da je sve to veoma „tanko“ za nadmetanja u Evropi, te da je za ozbiljnije domete van teritorije Srbije ipak neophodno pronaći mnogo boljeg igrača od Anana.

Tačka broj tri – rekonstrukcija krila

U jednom trenutku je izgledalo kao da Vladan Milojević ima svojevrsne slatke muke kada su u pitanju krilne pozicije, ali bi uz štoperske ovo veoma lako moglo da bude mesto koje će pretrpeti najviše izmena za narednu sezonu. Naime, centralni deo veznog reda koji čine Rade Krunić, Timi Maks Elšnik i Mirko Ivanić su praktično „zakucani“ za sledeću sezonu, i utisak je da stvarno iz meča u meč ovaj tirling funkcioniše sve bolje.

Problem nastaje po bokovima, što se videlo protiv Partizana. Ni Silas mi Felisio Milson nisu uspeli da protiv crno-belih Zvezdi donesu bilo šta iole korisno, naprotiv – svojim potezima su navijače dovodili do ludila (posebno Silas, koji je igru napustio početkom drugog poluvremena). U neku ruku je i očekivano da se fudbaler Štutgarta nije snašao, pogotovo u trenucima kada Partizan igra sa 11 igrača iza lopte, ali je time samo potvrdio da Zvezdi ne donosi kvalitet više, jer crveno-beli od Silasa, sem povredenih bljeskova, nisu dobili ni približno ono što je donosio Osman Bukari, dok ni Milson nije bio preterano bolji.

Imaće Milojević – ili bi bar trebalo da ima – Pitera Olanjinku početkom naredne sezone (ako Nigerijac ostane u klubu), ali bi čak i u tom slučaju trebalo očekivati da će Zvezda pojačati konkreunciju na krilnim pozicijama.

Tačka broj četiri – Šerif

U eri Baraka Bahara, Endiaje je bio meta podsmeha. Od dolaska Vladana Milojevića Šerif je postao ključna tačka napada tima sa Marakane i možda i najvažniji igrač u sistemu Vladana Milojevića, te fudbaler kog crveno-beli ne smeju da dopuste da izgube, pa makar morali da odbiju i ponudu od nekoliko miliona. Razlog je jednostavan – teško je očekivati da bi Zvezda uspela da pronađe igrača koji ovoliko donosi crveno-belima kada je u pitanju uticaj na igru. Ukoliko Zvezda pogodi sa krilnim fudbalerima za narednu sezonu, bili bi stvoreni apsolutno svi preduslovi da Šerif nastavi svoj meteorski uspon i postane možda i najbolji napadač iz inostranstva koji je ikada igrao za Zvezdu.

To je dokazao i protiv Partizana, ne samo zahvaljujući dva gola već i činjenicom da nije praktično izgubio nijedan duel na protivničkoj polovini.

Tačka broj pet – Vladan Milojević

Iako ima onih koji Milojevića kritikuju zbog načina na koji je Zvezda igrala i kako je izgledala u prvoj polovini Lige šampiona, jasno je da ima dovoljno „kredita“ da nastavi sa započetim poslom. Ako se na to doda nova šampionska titula, sa sportske strane ne postoji niti jedan problem oko statusa trofejnog stručnjaka.

Problem za Milojevića predstavlja to što se kvalitet Zvezdinog trenera ne ogleda samo kroz rezultate. Jednostavno, način na koji je nastupio nakon utakmce protiv Partizana i na koji je odgovorio novinarku Jovani Guzijan na pitanje je problematičan na više načina – od tona, preko reakcije na jedno obično pitanje, pa sve do samog načina na koji se poneo prema pripadnici lepšeg pola.

Zbog čega je ovo stvar kojom u Zvezdi moraju ozbilno da se pozabave? I sam Milojević je nakon meča rekao da je „igračima crtano šta će se dogoditi„. Isto tako su brojni treneri pre njega „crtali“ kako bi trebalo da se ponašaju treneri jednog kluba kao što je Crvena zvezda. Vladan Milojević sedi na mestu na kom su pre njega sedeli Miljan Miljanić, Miša Pavić, Velibor Vasović, Branko Stanković… Ljudi koji su od crveno-belih stvorili giganta i brend koji čitav fudbalski svet poznaje i poštuje. A za to nije zaslužan samo fudbalski rezultat već i način ponašanja.

Kao što njegovi izabranici nisu prepoznali ono što im je bilo nacrtano, tako ni Milojević nije prepoznao ono što je bilo crtano prethodnih osam decenija – a da bi Crvena zvezda ostala velikan kakav jeste, zbog čega uostalom i ima toliki broj navijača (jer nije sve u titulama, ima nečega i u šmeku), neophodno je da oni koji u toj Crvenoj zvezdi imaju ozbiljan status da to svojim pre svega ponašanjem, a potom i fudbalskim znanjem – opravdaju. Druga stavka nije upitna, ali prva…