Nemile scene iz Humske se dugo neće zaboraviti
Fudbaleri Partizana doživeli su katastrofu u Beogradu pred svojim navijačima, pošto su ispali iz kvalifikacija za Ligu Evrope od kiparskog AEK-a sa 4:3 u konačnom rezultatu.
PROČITAJTE JOŠ:
Crno-beli su najpre u Larnaki doživeli neuspeh pošto su izgubili sa 2:1, ali su prvotimci beogradskog tima zajedno sa trenerom Ilijom Stolicom verovali u preokret na domaćem terenu.
Nažalost, meč u Humskoj više su obeležile nemile scene na tribinama, nego sama igra na terenu.
Kada se pogleda igra Partizana u dosadašnjem delu sezone nije teško zaključiti da tim nije kadar da se bori ni za titulu u Superligi, a sada je i plasman u Ligu konferencija upitan.
Odbrana crno-belih pokazala je u oba meča svoje nedostatke, kojih je mnogo za tim koji želi da se bori za titule i plasman u Ligu Evrope.
Kapitensku traku nedavno je od Saše Zdjelara preuzeo Slobodan Urošević, koji je sada osetio kakav to pritisak sa sobom nosi. Na terenu je u oba meča bio izuzetno slab i to na obe strane terena, a ništa bolji nije bio ni drugi bek Aleksandar Filipović, koji je ovog leta stigao u Humsku kao pojačanje.
Štoperski tandem Siniša Saničanin i Igor Vujačić nije najbolje funkcionisao u prvom meču sa AEK-om, pa je šansu dobio Svetozar Marković, takođe letošnje pojačanje iz Olimpijakosa. Ne samo da nije uspeo da pomogne u revanšu, nego je kod prvog gola kiparske ekipe krenuo loptu u mrežu.
PROČITAJTE JOŠ:
Ni na sredini terena Partizan nije ništa bolji nego u odbrani. Ljubomir Fejsa je dobio poverenje doskorašnjeg trenera Ilije Stolice, ali je više nego jasno da ne može da pruži ono što je potrebno Partizanu kako bi obrnuo tok sezone i bio konkurentan kako u Srbiji tako i u Evropi.
Patrik Andrade je stigao ovog leta, na prvoj prijateljskoj utakmici je uspeo da postigne gol, ali od početka sezone ne uspeva da napravi razliku na sredini. Istina je da ne pravi ni kardinalne greške, ali stranac u ekipi treba da bude neko ko može da napravi razliku, bar na jednom delu terena.
Što se Bibarsa Natha tiče, on je bio motivisan u pojedinim delovima oba meča, ali je njegov „let“ kratko trajao. Brzo je gubio snagu i u oba meča je zamenjen sredinom drugog poluvremena.
Dve svetle tačke u oba duela bili su Fuseni Dijabate i Rikardo Gomeš, ali njih dvojica sami evidentno ne mogu da donesu željene rezultate. Za razliku od njih Kvinsi Menig je bio poprilično neprimetan u Beogradu, dok je na Kipru postigao gol, ali je sem toga malo šta pokazao.
Da stvar bude još nezgodnija za narednog trenera, još uvek se ne zna ko je prvi golman, pošto šansu naizmenično dobijaju Nemanja Stevanović i Aleksandar Popović i niko ne uspeva da bude konstantan.
Ni od rezervista crno-belih niko u oba meča nije pokazao da može da promeni ritam igre i napravi barem šansu za gol. Bitna je i činjenica da će neko od mlađih igrača morati da konstantno dobija priliku i u Superligi kao bonus igrač, a još uvek nije jasno ko bi bio najbolje rešenje.
Kad se sve sabere što se igre tiče, Partizan je pokazao da je trenutno nedostojan Lige Evrope, a da li će i Hamrun sa Malte biti preveliki zalogaj videće se veoma brzo (setimo se Flore i Šamroka).
AEK nije tim koji bi smeo da bude pretnja vicešampionu Srbiju, koji je u planovima imao i Ligu šampiona naredne godine, koja je sada hiljadama kilometara daleko. U najvažnijoj sezoni u novijoj istoriji fudbala u Srbiji (sledeće sezone šampion ide direktno u Ligu šampiona), Partizan je sebi dozvolio da se izblamira u Evropi, što igrom, što ponašanjem navijača..
Sama igra crno-belih nikome nije ulila poverenje da će biti bolje u bliskoj budućnosti, a pitanje je koga uprava kluba može da dovede kao pojačanje i da li će se odlučiti na takav potez.
Ono što je možda i veći problem od igre je stanje na relaciji igrači-navijači-uprava, što se najbolje videlo nakon debakla protiv AEK-a.
Fudbaleri na terenu kao da su potonuli nakon drugog gola kiparske ekipe, jer su znali šta će ih sačekati kada ispadnu. Sa tim pritiskom nisu mogli da se nose, pa su posle sudijskog poslednjeg zvižduka stigli na „ribanje“ kod navijača.
Nije prvi put da se dešava u srpskom fudbalu da navijači postrojavaju igrače, čak nije prvi put da se to dešava u Partizanu, ali ovoga puta se nije završilo na tome. Posramljeni fudbaleri stajali su skoro pa nepomično kod atletske staze i slušali instrukcije „navijača“.
Na kraju su poslušno skinuli i dresove, a možda i najgore od svega je to što su više puta bili gađani raznim predmetima. Naravno, prvi na udaru bio je Urošević kao kapiten, a koliko je teško biti u njegovoj ulozi procenite sami, ali znajte da nije samo on doživeo uvrede i kritike, već i njegova supruga.
Pored toga igračima je skandirano i „idite na splavove“, a traženo je od njih da zajedno sa navijačima zapevaju „uprava napolje“, što je odjekivalo tokom skoro svih 90 minuta utakmmice. Igrači te instrukcije nisu poslušali, a Miloš Vazura i Miloš Vučelić ponovo su se povukli u mišju rupu nakon neuspeha i incidenata.
Uprava (još uvek) nije otišla „napolje“, ali su zato navijači i tokom utakmice pokazali da ih je malo manje briga za fudbal, a malo više za to da rezreše račune između sebe. Zbog toga smo mogli da vidimo tuču navijača kod istočne tribine, ali i tuču redara sa navijčem, kao i lupanje na prozor svlačionice u kojoj su bili igrači.
Sva dešavanja, haos i tuče mogla su da prate i deca koja su došla kako bi pratila voljeni klub. Posle ovoga, postavlja se pitanje da li njihova ljubav prema tom istom klubu može da poraste, kao i dokle će se ovakve stvari događati na fudbalskim terenima u Srbiji.
Umesto jednog šamara, Partizan je sebi opalio najmanje dva, a obrazi odgovornih za ovakav debakl na više polja trebalo bi da zabride jače nego ikada.
BONUS VIDEO „Grobari“ skidali dresove igračima Partizana
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar