Od Eskobara do Kristine: Narko-karteli fudbal oblikovali ubistvima i krvlju

Aranda je sa suprugom Ivanom boravila na festivalu Haumina u San Bernandinu, kada su u tom trenutku nepoznati napadači otvorili vatru. Tom prilikom smrtno je ranjena 29-godišnja majka troje dece, a pored manekenke život je izgubio i takođe 29-godišnji Markos Rohas.

Ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da je zapravo Krisitna bila meta, jer je, kako su preneli mediji u Paragvaju, njen otac Kristino Aranda, kao direktor policije grada Rosa del Paragvaj, učestvovao u iznudi novca od narko-kartela, zbog čega je bio i u zatvoru.

No, pažnju su posebno privukla dva imena među četiri preživele osobe – Marselo Monteđija i Hose Bogado. Njih dvojicu od 2018. godine traže vlasti Brazila, koje vode postupak u kom su njih dvojica optužena za čak 34 krivična dela, među kojima je i trgovina drogom. Ubrzo su snage reda došle do podataka da iza napada na njih dvojicu stoje pripadnici rivalskog kartela, čime je nastavljen krvavi niz koji su karteli tokom prethodnih decenija ostavili za sobom.

Doduše, sve dosadašnje „lovorike“ ponela je Kolumbija.

Nakon što je sredinom devete decenije 20. veka Pablo Eskobar odlučio da spoji lepo i korisno, pa je svoju ljubav prema fudbalu iskazao tako što je počeo da ulaže u lokalne klubove iz Medeljina, Atletiko Nasional i Indepedijente, ubrzo je Nasional poneo titulu pionira, ali ne neke nove fudbalske ere već pokreta koji će ostati upamćen kao narkofudbal. Poznat po nezadrživom glađu za uspehom, Eskobar je želeo da stvori tim koji će se popeti na krov Južne Amerike, što je Nasional uspeo da ostvari osvajanjem Kopa Libertadores 1989. godine.

No, u to vreme KONMEBOL, južnoamerička kuća fudbala i krovna organizacija za internacionalna takmičenja na kontinentalnom nivou, zabranila je učešće kolumbijskim timovima u ovom takmičenju, dok je Nasional dobio šansu da brani titulu, uz uslov da svoje utakmice igra u Čileu.

Razlog je bio veliki broj pretnji sa kojima su se susretale sudije koje bi sudile utakmice u Medeljinu, a „kap koja je prelila čašu“ dogodila se krajem godine. Naime, 15. novembra 1989. godine, par sati pošto je sudio utakmicu između Indepedijentea i Deportiva iz Kalija, grada kojim je gospodario Eskobarov rivalski kartel, na ulicama Medeljina ubijen je Alvaro Ortega, 32-godišnji sudija. Razlog? Eskobar nije bio zadovoljan načinom na koji je kolumbijski sudija delio pravdu na ovoj utakmici.

No, nije Ortega ubijen na običan način. Nakon što je ranjen u nogu, napadač je na njega ispalio još devet metaka. Dovoljno za poruku drugima – „ne čačkajte Eskobarova čeda“.

Usledile su godine borbe protiv kartela u kojima su žrtve bile gotovo svakodnevne, ali je smrt Pabla Eskobara 2. decembra 1993. godine, dan nakon što je proslavio 44. rođendan, naterala ljubitelje „najvažnije sporedne stvari na svetu“ da pomisle da je sa narkofudbalom konačno gotovo.

No, samo nekoliko meseci kasnije stigao je demanti, i to najbolniji mogući.

Zvezda reprezentacije Kolumbije, štoper upravo Atletiko Nasionala i „Džentlmen“, kako su ga navijači ovog tima zvali, postigao je autogol na utakmici Svetskog prvenstva protiv Sjedinjenih Američkih Država kojim je njegova reprezentacija ispala. Vratio se ubrzo u rodni grad, iako je imao poziv rodbine da ostane u SAD, gde je Mundijal i održan, što se pokazalo kao kobna odluka. Naime, njega je Umberto Munjoz, vozač braće Henao iz Nort Veli kartela, koji su u tom trenutku pokušavali da iskoriste previranja i preuzmu Eskobarovo mesto na čelu kolumbijske proizvodnje droge, ubio sa šest metaka. Posebno bizarno je to što je svaki ispaljeni metak ispratio povikom „Gol!“.

Povod je, navodno, bila kladioničarska katastrofa koju je Eskobarov autogol izazvao, ali je konkretan razlog za smrt jednog od miljenika navijača Nasionala bila činjenica da je Andresa prezimenjak Pablo izuzetno poštovao, pa su na ovaj način, udarivši na jednog od heroja nacije, želeli da pošalju poruku – „nema nedodirljivih“. Iako je Munjoz osuđen na 43 godine, proveo je samo 11 godina u zatvoru, nakon čega je pušten zbog „dobrog vladanja“.

No, u narednom periodu usledilo je zatišje sa tragedijama vezanim za narko-kartele sve do februara 2020. godine, kada je pronađeno unakaženo telo Huana Dijega Gonzalesa, nekadašnjeg fudbalera člana MLS lige Filadelfija Juniona, koji je ubijen uz još jednog 19-godišnjaka. Navodno, oni su bili uključeni u razne kriminalne radnje, zbog čega su lišeni života.

Takođe, trebalo bi spomenuti i smrt Alehandra Penarade, fudbalera koji je 2018. ubijen tokom jedne kućne žurke, kada je napadač uleteo i navodno iz „neuzvraćene ljubavi“ počeo da puca na okupljene. Nedugo posle ubistva počele su da kruže priče da nije u pitanju tek neko „slomljeno srce“, već uvređeni ponos jednog od mlađih članova reinkarnacije nekada najjačeg narko-kartela na svetu.

Pogađate, i Penarada i Gonzales su život izgubili u Medeljinu.

Aranda je tek poslednja u nizu, a ostaje nam da sačekamo i vidimo koliko ćemo još morati da čekamo pre nego što stignu nove šokantne vesti iz Južne Amerike i još neko povezan sa „najvažnijom sporednom stvari na svetu“ izgubi život, što namerno, što kao kolateralna šteta, u borbi južnoameričkih narko-kartela za prevlast.