Koka, smrt sudije, Eskobar - svi kolumbijski fudbalski užasi

I dok su tragedije, incidenti i bizarnosti do određene mere uobičajeni za sve fudbalske lige širom sveta, Kolumbijci su sve to digli na neke daleko veće grane.

No, prvo da se vratimo na rečenicu iz uvoda teksta i pojasnimo zašto je baš 1976. godina bila presudna za te stvari?

Upravo te godine Pablo Eskobar je u Medeljinu osnovao narko-kartel koji je do njegove smrti 1993. godine terorisao veći deo Kolumbije, nakon čega su tim putem nastavili neki drugi – Kali, Nort Veli, Nort Koast... A veliki deo poslovanja ovih kartela išao je preko lokalnih fudbalskih klubova.

Sredinom osamdesetih Eskobar, inače veliki zaljubljenik u fudbal, uvideo je da mu je neophodan način na koji će moći bez problema da „pere“ novac koji je donela prodaja kokaina, pa je dobar deo svoje energije i logistike usmerio ka Atletiko Nasionalu i tako započeo eru poznatu kao „narkofudbal“. No, Eskobar se nije na tome zaustavio, pa je poželeo da Nasionalu pomogne da postane prvi kolumbijski tim koji je osvojio Kopa Libertadores, što je i uspeo u drugoj sezoni učešća ovog tima 1989. godine.

Ipak, da nije sve bilo „čisto“ pokazala je odluka KONMEBOL da timovima iz Kolumbije onemogući nastupe u ovom takmičenju, dok je Nasional priliku da brani trofej dobio pod uslovom da svoje utakmice igra u Čileu. Razlog je bio veliki broj pretnji i ucena kojima su bili izloženi arbitri koji su delili pravdu na tamošnjim mečevima.

Nekoliko meseci kasnije, 15. novembra 1989. godine, na ulici u Medeljinu ubijen je sudija Alvaro Ortega. Njegovu smrt je navodno naručio sam Eskobar, koji je bio uveren da je Ortega bio plaćen od strane Kali kartela kako bi sudio protiv lokalnog Indepedijentea.

Eskobarovim putem krenuli su i ostali karteli, pre svih Kali, koji je koristio lokalni Deportivo kao paravan za pranje novca, ali se situacija u narednim godinama koliko-toliko primirila, a činilo se da je ovakvom sistemu odzvonilo 2. decembra 1993. godine kada je Pablo ubijen.

Demanti je usledio samo godinu dana kasnije, kada je na ulicama Medeljina, uz povike „Gol! Gol! Gol!“, ubijen defanzivac Atletiko Nasionala i jedna od najvećih kolumbijskih fudbalskih zvezda, Andres Eskobar. Zvaničan povod bio je autogol koji je postigao protiv selekcije SAD na Svetskom prvenstvu, a kojim je Kolumbija eliminisana, no razlog je bio mnogo mračniji. Eskobar je bio jedan od miljenika svog imenjaka Pabla, pa je njegovo ubistvo poslužilo braći Henao – čiji je vozač Umberto Munjoz Eskobara ustrelio sa šest metaka – da pošalju poruku ostalim kartelima: „Nema nedodirljivih.“

Incidenata većeg obima u narednim godinama nije bilo, najviše zato što je upravo smrt Andresa Eskobara bila „kap koja je prelila čašu“, pa su vlasti krenule u odlučniju borbu protiv narko-kartela, s obzirom na to da je ovog puta dešavanja u Kolumbiji pratio čitav svet. Miran period je potrajao neko vreme, ali je u poslednjih nekoliko godina ponovo došlo do porasta nasilja u najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu.

U junu 2018. godine u Medeljinu je ubijen Alehandro Penarada, fudbaler drugoligaša Deportivo Tulue, u navodnom „zločinu iz strasti“, kada je jedan muškarac upao na žurku i počeo da puca na okupljene fudbalere. U februaru 2020. godine policija istog grada pronašla je unakaženo telo Huana Dijega Gonzalesa, nekadašnjeg fudbalera MLS kluba Filadelfija Junion, pored još jednog ubijenog mladića od 19 godina. Prema prvim informacijama, Gonzales je bio uključen u razne kriminalne radnje vezane za fudbal, zbog čega je i izgubio život.

Guarin je prilikom napada na roditelje navodno bio pod uticajem određenih sredstava, a posebno je interesantno to što se i on u trenutku hapšenja nalazio u, pogađate, Medeljinu.

Da li ubistva Gonzalesa i Penarade, te Guarinov ispad znače da se kolumbijski narko-karteli na mala vrata vraćaju u svet fudbala, videćemo uskoro. Ono što je sigurno jeste činjenica da situacija u Kolumbiji neće uskoro ući u mirniju fazu.