Od "Bog me je pogledao kad sam dolazio u Zvezdu", do stuba odbrane i odlaska iz Ljutice Bogdana za 0 evra, to su ukratko prethodne dve i po godine Nemanje Milunovića.
Jeste li čuli za Vilija Bolija, Gabrijela Paulistu, Rafaela Toloija i Dedrika Bojatu? Ne? E, pa svi oni vrede između osam i 15 miliona evra.
PROČITAJTE JOŠ:
Svima im je zajedničko to što imaju od 30 do 32 godine i nijedan od njih nije najbolji štoper u Ligi Evrope.
Onaj ko je to bio u grupnoj fazi takmičenja, Nemanja Milunović, vredi tačno nula evra. Zvuči neverovatno, zar ne?
Mnoge je iznenadila informacija da je Milunović pre koji dan otišao u Alaniju iz Crvene zvezde, posle dve i po godine u Ljutice Bogdana.
Osvojio je tri titule prvaka Srbije, igrao je Ligu šampiona i Ligu Evrope i sada je otišao u tim koji je prošle godine završio kao sedmi u Turskoj.
Samo po sebi ovo zvuči poražavajuće. Možda njemu tako odgovara, možda je trebalo da se da više prostora Aleksandru Dragoviću, ali opet ne zvuči logično da za najboljeg odbrambenog igrača Lige Evrope nema mesta u ekipi.
Kad klub ima igrača koji se pokaže na gotovo najvišoj pozornici u dobrom svetlu, onda je normalno da usledi njegova prodaja, a ne poklanjanje.
Ovde u Srbiji se često forsira ona priča „Ma ne možemo da prodamo tog i tog fudbalera, ko će da ga kupi sa 30, 32 godine“.
Pa ok, eto recite to bilo kom od menadžera koji vode igrače s početka ovog teksta i smejaće vam se u lice.
Kako jedan Milunović može da vredi oko milion i petsto hiljada evra samo na papiru i nekom Transfermarketu, a da u realnosti ne košta ništa.
Nije koštao ni Zvezdu, istina je, ali se u Belorusiji zadržao četiri godine i zasitio. Smrt Anatolija Kapskog, prvog čoveka BATE Borisova samo je ubrzala odlazak.
„Tada je stigla ponuda Zvezde koju nisam mogao da odbijem, treća sreća“, pričao je Milunović januara 2019.
Kako li onda izgleda platni ček iz Alanije, koji Zvezda nije mogla ili htela da isprati, kad već nije produžen ugovor sa „Đedom“.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Nije isključeno da je i ovde ispunio svoje takmičarske ambicije, pa je prosto hteo da ode bez obeštećenja da bi u poznijim godinama karijere dobio što više novca.
To je legitimno. Ali, onda opet Zvezda kao klub ostaje bez cvonjka za kvalitetnog igrača. I nije prvi koji je tek tako otišao prethodnih godina.
Jasno je zbog čega neki Paulista, Felipe, Boli, Bojata i slični mogu da vrede po nekoliko miliona, kao što je jasno da bi i Milunović vredeo, da odlazi iz nekog Atletik Bilbaa, Sevilje, Benfike, Ajntrahta, Nice… spisak klubova iz jačih liga može da ide unedogled.
Teško je svariti činjenicu da odavde mladi igrači odlaze za po nekoliko miliona, a najavljuju se kao generacijski biseri (setimo se Joveljića), dok oni stariji idu po pravilu na istok i besplatno.
Još je nekako žalosnije što jedna Alanija kao sedmoplasirana ekipa turskog šampionata može da plati igrača više nego Zvezda kao šampion države i tim koji konkuriše za Ligu šampiona.
To je ako već govorimo o novcu. Kada je reč o takmičarskim ambicijama, to je smešno i spominjati.
Jer, pored Bešiktaša, Galatasaraja, Istanbul Bašakšehira, Trabzona i Fenerbahčea, teško da se Alanija može nadati nečem spektakularnom.
Ove sezone je bila pet bodova iza mesta koje vodi u kvalifikacije za Ligu konferencija, a čak 22 boda od mesta koje vodi u kvalifikacije za Ligu Evrope!
Prosto, bezveze je da momak, kome ne fali snage u nogama, ode za džabe. Pokazao je to na 36 odigranih utakmica minule sezone, gde je gotovo uvek igrao po 90 minuta.
Baš bi bilo interesantno videti kako bi neko ko ima dobre kontakte na zapadu Evrope, „uvaljao“ igrača za kog može da kaže da je jedan od najboljih u drugom takmičenju „Starog kontinenta“.
Zvezda je tu mantru prodavala ovdašnjoj javnosti, ali to se i videlo na terenu. Milunović je zaista bio dobar.
Fali mu brzina, u igri jedan na jedan protiv boljih driblera ima problema, ali opet ima kvalitete kojima se dokazao.
„Posle dve i po godine na koje sam najviše ponosan u svojoj karijeri, želim da se od srca zahvalim svim navijačima, celoj upravi Crvene zvezde, svim zaposlenima u klubu, stručnom štabu i naravno mojim saigračima za sve što su uradili za mene i za sve što smo zajedno postigli. Tri titule, Kup Srbije, Evropska proleća, grupne faze Lige Šampiona i Lige Evrope, dugo iščekivana dupla kruna i milion uspomena koje će zauvek ostati u srcu… Hvala ti na svemu Zvezdo. Voli vas vaš Đed“, napisao je Milunović na oproštaju.
Razdužio je opremu kluba iz Ljutice Bogdana, bio je i reprezentativac Srbije, pa iz Beograda vuče samo lepe uspomene. Šteta je što usput i Zvezda nije povukla neki evro.
Pitanje je za upravu da kaže kako se i zašto to desilo. Ako jedan klub treba da živi od prodaja igrača, a Zvezda je od njih u sezoni 2020/2021 u plusu tek pokoji milion evra i ako joj treba tridesetak miliona godišnje, onda je pitanje i kako klub namerava da živi, kad tako olako pušta neke od igrača poput Nemanje Milunovića.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare