1
Kad pogledate lik, ime i prezime Žozea Murinja učini vam se da je sto godina u fudbalu.
A onda vidimo da ima tek 59 godina i onda nam postane jasno koliko je zapravo mlad ušao u svet vrhunskih menadžera.
PROČITAJTE JOŠ:
U rasponu od skoro 20 godina osvojio je pet velikih evropskih klupskih trofeja i kolekciju je u sredu uveče zaokružio onim iz Lige konferencija, pobedom nad Fejenordom, 1:0 u finalu u Tirani.
Postao je prvi trener koji je osvajao i Ligu šampiona i Ligu Evrope i ovo najnovije takmičenje.
Zli jezici će reći da je već godinama u stagnaciji jer sa Totenhemom i Mančester junajtedom nije mogao da uradi ništa u evropskoj eliti.
I možda će bar delom biti u pravu jer od 2010. Murinjo nije osvojio Ligu šampiona, a četvorostruki osvajač priznanja za najboljeg evropskog trenera, nijednom to nije bio posle 2011.
U tom periodu su se uzdizale neke druge trenerske zvezde, Evropa se divila Zinedinu Zidanu i Dijegu Simeoneu, dok je Žoze 2021. preuzeo Romu.
Svestan da je od Lige šampiona svetlosnim godinama daleko, a tek nešto bliže „Skudetu“, prihvatio je da uradi i osvoji ono što je bilo realno.
Daj šta daš. Liga konferencija neka bude. S obzirom na to šta je Roma imala od evropskih trofeja dotle – ovo je premija, a niko od navijača „vučice“ neće biti zlurad prema Portugalcu.
Čoveku koji je sa jedva navršenih četrdesetak godina vinuo sebe u fudbalske zvezde Evrope.
Govorimo o davnoj 2004. godini kada niko nije očekivao Monako i Porto u finalu Lige šampiona.
Godinu nakon žestokog italijanskog finala Milana i Juventusa, u vreme kad je Barselona polako dobijala obrise šampionskog sastava i kada je Real bio u „galaktikos“ fazi, Murinjo je sa Portom stigao do završnice.
Dobio je „po nosu“ od Reala u grupi 3:1, ali je pobeđivao Partizan jednom i Olimpik iz Marseja dvaput na putu do nokaut faze gde su „stradali“ Mančester junajted, Lion i u ono vreme mnogo ozbiljniji Deportivo iz La Korunje.
Murinjov Porto je pobedio Monako sa 3:0 u finalu, a Karlos Alberto, Alejničev i Deko su golovima, pored svojih imena u centar pažnje stavljali još jedno.
Brazilac Derlei se godinu ranije nadavao golova, dok je Porto „gazio“ Poloniju, Austriju, Lans, Denizlispor, Panatinaikos i Lacio na putu do finala Kupa UEFA.
Finale sa Seltikom i pobeda 3:2, na Murinja je skrenula pažnju, ali Liga šampiona je Liga šampiona.
Zato je tek posle 2004. dobio nadimak „Gospodin Specijalni“. Napravio je i dobar izbor kad je preuzeo Čelsi, kao ambiciozan projekat Romana Abramoviča početkom dvehiljaditih.
Postao je prvak Engleske, etablirao se, ali začudo, baš sa „plavcima“ u Evropi nije mogao da uradi ništa.
Zato je, opet nekako neočekivano, došla 2010. godina kada je namontirao ekipu čiji je deo bio i Dejan Stanković.
Inter je igrao tvrdo i već tad je bilo poznato koliko se razlikuje stil Murinja od onog koji je u Španiji gajio Pep Gvardiola.
Dijametralne suprotnosti. Ali, Murinju je to donosilo rezultat. Igraš na gol, dva i ako se eventualno protivnik otvori i ponudi – još neki.
Tako je Barselona završila u grupi baš ispred Intera sa 11 bodova, ali je italijanski klub otišao do kraja i predvođen Veslijem Snajderom u životnoj formi, Dijegom Militom, Goranom Pandevim i ostalima, pobedio Bajern Minhen sa 2:0 u finalu.
I to nakon što je redom eliminisao Čelsi, CSKA iz Moskve i u polufinalu baš Barselonu.
Ponekad je za uspeh potrebna i sreća, a ona je u više navrata Murinja pratila. Posle 2010. mu možda nije okrenula leđa, ali jeste skrenula na drugu stranu.
Fudbal na kom insistira sve se manje cenio, ubrzavao se i postajao je direktniji, pa je i murinjovska filozofija sve češće nazivana „antifudbalom“.
Zbog toga je 2017. sa Mančester junajtedom mogao da osvoji Ligu Evrope, pobedom nad Ajaksom, ali u Ligi šampiona trofej posle Porta i Intera više nije pipao.
Možda mu se lepota fudbala i može osporiti, ali ne može to da Murinjo zna da igra na rezultat, posebno kad dođe do finala, jer tu nijednom iz pet pokušaja nije gubio.
Nije gubio ni ono što je mnogo bitnije da bi nastavio da „gura“ u svom poslu. Nije izgubio strast, pa su njegove suze u sredu uveče obišle Evropu.
Kao da nije bitno da li je reč o Ligi šampiona ili Ligi konferencija, fudbal je emocija, a to je ono što je Murinjo pokazivao svih ovih godina prilično otvoreno.
Zato je valjda i postao jedini uz Ser Aleksa Fergusona i Đovanija Trapatonija, koji je tokom tri različite decenije osvajao trofeje, a da još nije napunio ni 60 godina.
BONUS VIDEO: Proslava titule i Delije na ulicama Beograda
Pratite nas i na društvenim mrežama:
