Aleksandru Mitroviću kao da se ceo svet srušio kobnog dana kada je Škotska otišla na svoje prvo Evropsko prvenstvo posle 1996. godine. A, godinu dana kasnije, junak je epskog podviga u Portugalu za plasman na Mundijal u Kataru.
PROČITAJTE JOŠ
Tada je Mitrović dobio gorku ulogu tragičara zbog promašenog penala, ali zbog svega što je činio uvek za reprezentaciju, kojoj se davao bezrezervno i kada je u krizi, cela javnost stala je uz njega.
Niko ni u ludilu ne bi upro u Mitra, ali je to on samokritično uradio sebi i nekada je najteže boriti se sa sobom i svojim demonima.
Ti demoni nisu ga dugo proganjali, Mitar je procvetao dolaskom Dragana Stojkovića Piksija na mesto selektora i pokazao zašto će prilično dugo biti najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije.
Sa samo 27 godina, Mitrović je došao do 44 gola na 68 utakmica i pitanje je gde je granica. Gde Mitrović bude želeo, a želeo je da taj niz nastavi na novom Svetskom prvenstvu.
To je pečatirao, bez dileme, najdražim golom karijere. Ako je neko zaslužio da noćnu moru pretvori u san, bio je Mitrović i lopta Dušana Tadića, u 90. minutu meča poslednjeg kola u Portugalu, bila mu je neodoljiva da utiša 50.000 navijača na Lužu.
Da baci Kristijana Ronalda u očaj, baraž i vikanje na selektora. Trzajem glavom za 1:2 na semaforu naterao mu je suze na oči…
Samo u ovim kvalifikacijama postigao je čak osam pogodaka, ispred njega je jedino Memfis Depaj (Holandija) sa 11 golova, Mitroviću uz rame stoje Hari Kejn (Engleska), Robert Levandovski (Poljska) i Eran Zahavi (Izrael).
Mitroviću je još jednom kroz glavu prošla škotska epizoda, bio je to pretežak balast koji je nosio predugo.
„Ništa, ne znam odakle da počnem. Što bi se reklo, ‘oće čuka da mi stane! Ništa, jedna velika pobeda, mislim da smo ostvarili plasman i to sa velikom i debelom tačkom. Došli smo ovde da igramo fudbal, bili smo bolji, nadigrali smo Portugal i na kraju zasluženo pobedili. Vratilo se sve i za Škotsku, sa kamatom. Ali, kad si pošten i kad radiš vredno, kad si iskren, kad se trudiš, uvek se sve vrati, samo je pitanje vremena. Selektor je verovao u nas, igrali smo sa velikim samopouzdanjem. Ne znam šta bih rekao, presrećni smo zbog nas, ali i zbog cele nacije, znamo koliko smo sreće doneli narodu. Ovo je i moje drugo veliko takmičenje. Ne mogu da nađem reči da opišem sreću, radost, ponos. Sve je pomešano, plakao bih i smejao bih se, neverovatan osećaj“, rekao je Mitrović.
Taj vrtlog emocija doneo je i trk po Lužu u donjem vešu, Mitar je ogrnut zastavom uživao u pustoši stadiona i prisustvu male grupe navijača koja nije želela da napušta mesto istorije.
Zato je taj Mitrov trk bio trijumfalno isterivanje škotskih demona. Zaslužio je to kao niko drugi.
BONUS VIDEO Portugal – Srbija, kraj utakmice i veliko slavlje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare