0
Samo da ne bude kao u Kataru...
Fudbalska reprezentacija Srbije nalazi se na korak od ostvarenja sna dugog više od dve decenije, pošto već nakon meča sa Bugarskom (nedelja, 15 sati, Leskovac) možemo da slavimo prolaz na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj naredne godine.
Za slavlje nam je potrebno da naši fudbaleri izbore makar remi, iako su svi oni na čelu sa selektorom Draganom Stojkovićem naglasili da će pobediti Bugarsku i trijumfalno obeležiti plasman na Evro, koji tako dugo čekamo.
PROČITAJTE JOŠ:
Pred poslednje kolo u grupi G, Mađarska ima 15 bodova, Srbija je na 13, dok je Crna Gora treća sa 11 i sastaje se sa Mađarima u Budimpešti, isto kad i „orlovi“ sa Bugarima.
Od prvog kola kvalifikaicija i pobede Srbije nad Litvanijom od 2:0 u Beogradu bilo je jasno da igra našeg tima nije baš sjajna. Probleme Piksijevog tima najbolje je ogolila Mađarska, pa nas je dva puta porazila sa po 2:1, kiksnuli smo i protiv Bugarske u gostima (1:1), ali je zato pobeđena dva puta Crna Gora (0:2, pa 3:1), što će se verovatno ispostaviti kao ključno za obezbeđivanje karte za Nemačku.
Da nadovežemo na sve to i prijateljski meč sa Belgijom u kom smo poraženi sa 1:0, a igra ponovo nije bila obećavajuća.
Srbija je do sada u kvalifikacijama za Evro samo dva puta sačuvala svoju mrežu, što nas je ponovo podsetilo na defanzivne probleme iz Katara, gde su nam se rivali skoro pa šetali do gola kako su hteli.
Izgleda da rupa u odbrani i dalje ima, ni napadačka igra nije bila baš najbolja, za neke golove morali smo dobro da se pomučimo, ali ono najbitnije u ovom trenutku jeste da Piksi i momci obezbede i zatim proslave prolaz na Evro.
Koliko god grešaka i propusta bilo, treba se odati priznanje za učinjeno, ali daleko od toga da „orlovi“ nemaju na čemu da rade.
I Piksi je nedavno istakao da lepršava igra, ili kako mnogi vole da kažu „lepa za oko“ i rezultati nekada ne idu zajedno, ali više nego jasno je da Srbija na Evru, ukoliko na njega prođe, mora da igra mnogo bolje i konkretnije nego u kvalifikacijama.
Kao prva stvar nameće se rešenje defanzivnih problema i kikseva (setimo se svih neuspelih ofsajd zamki i pogrešnih odluka u poslednjoj liniji), ali i pronalazak balansa između napada, veznog reda i odbrane. Tu je veliko pitanje i za koga se Piksi odlučuje u startnoj postavi, pošto je utisak da uvek neko fali, uvek neko ima problema sa povredom, uvek je nedoumica u kojoj formaciji izaći…
PROČITAJTE JOŠ:
Piksi je kao selektor uvek u sebi imao dozu arogancije, koja se mnogima u Srbiji čak i sviđa, ali ako želimo da se smatramo ozbiljnom reprezentacijom, koja na velikim takmičenjima može da ode barem u nokaut fazu, moramo da pobedimo, bez ikakvog potcenjivanja ili omalovažavanja, nekoga ko nije Crna Gora, Litvanija ili Bugarska.
Vreme je da se Srbija odmeri, a i pobedi nekoga ko se smatra jačom reprezentacijom. Prava prilika za tako nešto je baš Evro.
Suvišno je pričati kakve individualce ima Piksi na raspolaganju, ali možda je krajnje vreme da ova generacija baš u Nemačkoj zaigra i kvalitetan timski fudbal. To nam je falilo u Kataru, skupo smo platili greške, ali vreme je da manje pričamo, a više radimo.
PROČITAJTE JOŠ:
Nema više prostora za priče kako smo zaslužili više od nekog boda ili gola, ne možemo više da se „vadimo“ na manjak sreće, sada dolazi vreme kada treba da se uzdamo samo u znanje i kvalitet koji posedujemo, pa neka nam oni donesu i uspehe.
I da, plasman na veliko takmičenje jeste svojevrstan uspeh, ali tu priča „orlova“ ne treba da se završi, jer lestvica je postavljena makar malo više. To treba svi da znaju.
Zato neka duel sa Bugarskom prođe što bezbolnije, da ne strepimo ni sekunde, onda na red da dođe zasluženo slavlje, a sledeće godine da se radujemo kvalitetnom fudbalu i novim izazovima reprezentacije.
Ako priča i igra budu iste kao za Katar, onda nam se ne piše dobro, ali za sada smo optimisti.
