SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

Prošlog leta Partizan je odlučio da promeni čitav tim (ostao samo Balša Koprivica), a poverenje je očekivano ukazano Željku Obradoviću, koji je dobio odrešene ruke da uz sportski sektor sastavi tim kakav želi.

Očigledno je bilo da nisu ispunjene baš sve želje, od početka je bilo jasno da Partizanu fali jedna prava četvorka, što je u nekim mečevima, a vala i delovima sezone, i te kako dolazilo do izražaja. Međutim, i ovako sklopljen tim Partizana s vremena na vreme ulivao je nadu navijačima da može mnogo u Evroligi.

Realnost je na kraju ipak bila drugačija, a poslednji neuspeh upisan je protiv Žalgirisa u Kaunasu (70:66).

Iako je pre pauze za nacionalne kupove Partizan bio u veoma dobroj poziciji, čak i za plej-of, sve se srušilo nakon što su crno-beli ostali bez prvog trofeja u sezoni. Šta bi bilo da je Karlik Džons ubacio oba slobodna bacanja protiv Crvene zvezde u finalu Kupa u Nišu, nikad nećemo saznati...

Partizan jeste savladao Baskoniju pred domaćom publikom krajem februara, ali je od meča sa Olimpijakosom u Pireju (82:70) započet loš niz. Naravno da se nije očekivalo da Partizan lako pobedi u tom trenutku najbolji tim Evrolige, ali sama igra je bila bleda, s nedovoljno krvi i pravih rešenja u ključnim trenucima.

Kao da se ta igra prenela i na ostale utakmice do kraja sezone u Evroligi. Barselona je savladala crno-bele posle drame (87:80), onda je Efes deklasirao Željkov tim (65:97), a loša serija prekinuta je protiv Albe (85:71), iako su i na tom meču bili vidljivi određeni problemi.

Partizan je u Minhenu i Kaunasu morao da izvuče makar jednu pobedu, ali je u oba duela poklekao u drugom poluvremenu. Bajern je u poslednjih 12 minuta slomio crno-bele (89:74), a onda je Žalgiris sipao so na ranu, iako je i pre meča u Litvaniji bilo jasno da Obradovićeva ekipa nije na nivou plej-ofa, pa ni plej-ina. Napad je zakazao, a ni odbrana nije blistala, iako se očekivalo da ona bude Partizanov identitet ove sezone.

Dakle, u poslednjih šest kola Partizan je upisao pet poraza, a kada na to dodate skor s početka sezone (2-8), jasno je zašto su crno-beli ostali kratki čak i za plej-in.

Previše uspona i padova imao je ovaj tim tokom sezone, mada ne treba zaboraviti da je Partizan izgledao moćno na mečevima protiv Olimpijakosa, Panatinaikosa i Fenerbahčea u Beogradu ili na primer na gostovanjima protiv Armanija, Monaka, Asvela...

Treba biti pošten i reći da Obradović i te kako nosi odgovornost za ovaj loš rezultat Partizana u Evroligi, pošto je sastavljao tim, ali on nije mađioničar i veoma je teško sa potpuno novim timom odmah napravili veliki iskorak na najvećoj sceni, pogotovo u ovako jakoj konkurenciji.

Željko jeste najtrofejniji trener u Evropi, poštovanje prema njemu je ogromno, ali kao i svi i on greši, a verovatno je i sam svestan da je ekipa podbacila u ključnom delu sezone i da gotovo nijedan igrač trenutno nije na vrhuncu forme, što je potrebno kada igrate "bili ili ne biti" mečeve.

Eksperiment s promenom celog tima na leto nije baš prošao uspešno, mada ovu sezonu, bar iz ugla Evrolige, možemo delom posmatrati i s pozitivne strane za Partizan.

Nije sve tako crno

Jasno je da su ove sezone Partizan poremetile i povrede, iako to ne može biti izgovor, jer se sa njima suočava svaka ekipa.

Ajzea Majk se teško povredio na startu priprema, Frenk Nilikina je dugo odsustvovao tokom sezone, kao i Vanja Marinković, meč u Kaunasu propustio je Tajrik Džons, čak je i Karlik u prvom delu sezone bio povređen, a van stroja su neko vreme bili i Ajzea Bonga, Ife Lundberg, Aleksej Pokuševski...

Na sve to nećemo zaboraviti da je Dvejn Vašington u ključnom delu sezone praktično odstranjen iz tima za utakmice, a razloge za to najbolje znaju on i Željko.

Ako pričamo o pozitivnim stvarima, možemo reći da je na neki način postavljena osnova za narednu sezonu, ako naravno budu ispunjeni dvogodišnji/višegodišnji ugovori.

Karlik se profilisao kao lider tima, Sterling Braun je pružio možda i više nego što se od njega očekivalo, mada je pred kraj sezone i on malo podbacio. Tajrik se izborio za mesto prvog centra, a Bonga kao veoma zahvalan igrač sa obe strane parketa.

Ako ostanu i sledeće sezone, očekuje se da iskorak naprave Mario Nakić, Arijan Lakić, Aleksej Pokuševski i Mitar Bošnjaković, dok Nilikina i Marinković mogu mnogo bolje od ovoga što smo videli ove godine.

Jasno je i ko je podbacio najviše - Lundberg, dok se više na nivou sezone očekivalo od Brendona Dejvisa, koji je takođe trebalo da bude jedan od lidera ekipe, ali je to bio samo s vremena na vreme.

Ako ništa drugo, Partizan je na nivou Evrolige video šta mu nedostaje, ko je sposoban da igra na kom nivou i šta se od koga može očekivati, pa u skladu s tim treba delati na leto i sklopiti još moćniji tim.

Sada Partizanu ne ostaje ništa drugo nego da zaboravi Evroligu posle meča sa Real Madridom u Beogradu i maksimalno se posveti ABA ligi, gde ga takođe očekuje "pakao", ali ima priliku da dođe do prednosti domaćeg terena u plej-ofu, a svi znamo koliko to znači.

Na Željku je da psihički digne ekipu, maksimalno dobro spremi utakmice u ABA ligi i pokuša da zajedno sa svojim izabranicima nekom titulom spasi Partizanovu sezonu.