Danas je dan za pobedu.
Možda za nekoga sa strane pomalo nadmeno zvuči kada se napada Real u Madridu u četvrtfinalu Evrolige u borbi za fajnal-for, ali kada vojsku predvodi najveći general evropske košarke Željko Obradović, onda se situacija potpuno menja.
Zato i ne čudi optimizam košarkaša Partizana koji će u 20.45 u „Vizink centru“ pokušati da sruše kraljevski klub pred njihovom publikom u prvom meču plej-of serije.
A sudbina je točak zaustavila na 25. april kao početak velike borbe dva kultna evropska kluba, kao dobar predznak za crno-bele u čijoj istoriji će taj datum zauvek biti zabeležen.
Pre tačno 13 godina se odigrala utakmica čija će završnica obići čitav svet, a kod svakog navijača Partizana izazvati srčanu aritmiju, jer ni posle toliko vremena nije moguće odgledati tih nekoliko desetina sekundi a ne poskočiti sa stolice.
„Gordon ima loptu, lopta za Tomasa, Bogdanović za titulu, Bogdanović pogađa trojku“, nakon čega je usledila erupcija u Zagrebu, na meču Cibona – Partizan, da bi samo nekoliko sekundi kasnije usledio neverovatan muk, a onda i slavlje crno-belih zbog najluđe titule u ABA ligi.
Tada je Dušan Kecman ispod svog koša lansirao projektil koji će zauvek ući u istoriju i tako pogodio jednu od najluđih trojki za pobedu koju je košarka videla.
„Vreme nije isteklo, vreme nije istekloo… Keeeecmaaaan…. Ide trojka“, ludnica, potpuni haos i slavlje o kojem se i danas priča.
Te godine je Partizan poslednji put igrao četvrtfinale Evrolige i poslednji put, četvrti u istoriji kluba zaigrao na fajnal-foru.
Crno-beli su imali veliki izazov u vidu Makabija, koji je imao prednost domaćeg terena u seriji na tri dobijene i gomilu prekaljenih igrača sa mnogo titula u džepu.
Sve je delovalo da će u prvom meču Partizan doživeti brodolom kada se pojavio Dušan Kecman i odigrao svoju najbolju partiju u karijeri, i sa sedam trojki iz devet pokušaja preokrenuo tok te utakmice i ispostaviće se te serije. Kasnije je sve krunisao pomenutom legendarnom trojkom u Zagrebu.
Nije uspeo Partizan da se okiti drugom titulom prvaka Evrope, jer je dožiiveo bolan poraz od Olimpijakosa u polufinalu u Parizu, ali je taj 25. april zauvek obeležen trojkom Dušana Kecmana.
A Kecmanu je to bio drugi mandat u Partizanu, između dva boravka u crno-belom dresu je igrao kod Željka Obradovića u Panatinaikosu. Upravo je uz Obradovića i njegov trenerski početak vezan i taj kultni status crno-belih u istoriji evropske košarke.
Bio je Partizan veliki klub i u razmerama bivše Jugoslavije, ali je sve do te titule morao da gleda u leđa Jugoplastici, Ciboni i Bosni, koji su se šepurili najvećim klupskim peharom u evropskoj košarci.
Tada se desila prekretnica i legendarna trojka Saleta Đorđevića u finalu protiv Huventuda kojom se Partizan zauvek upisao u listu evropskih velikana. Željko je ponovo tu i sada predvodi neku drugu generaciju koja je već osvojila srca navijača.
Prošlo je nešto više od godinu dana od sloma protiv Burse u Evrokupu do velikog spektakla u Madridu protiv najvećeg košarkaškog kluba u Evropi, a crno-beli izgledaju kao ozbiljna mašina. Sada svi ponovo sanjaju i veruju da je došlo vreme za novu trojku koja će izazvati erupciju sreće i gledati se generacijama.
Sada je vreme da posle Đorđevića i Kecmana na scenu stupi neko nove ime. Da li će to bii Kevin Panter, Aleksa Avramović ili majstor ludačkih trojki Džejms Naneli, ostaje sudbini da odluči.
Trojka kao crno-bela sudbina i april kao mesec Partizanovih najlegendarnijih momenata.
BONUS VIDEO Sudijska greška koja je koštala Partizan petog mesta na meču Makabija i Real Madrida