Pobeda u senci haosa: Ponovo isti problemi i podatak koji bi mogao da promeni sve

Utakmica je najmanje privukla pažnju zbog košarke zbog svega što se dešavalo sa ostavkom Željka Obradovića.

Igrači Partizana u meč su ispraćeni salvom zvižduka, a neki od njih su bili na meti i tokom čitavog meča i zbog toga je teško analizirati utakmicu u čisto košarkaškom kontekstu. Ipak, meč je odigran, pa iako o košarci treba pričati uz veliku dozu rezerve, postoje stvari o kojima se može diskutovati.

Nije previše Mirko Ocokoljić eksperimentisao sa startnom petorkom i prepisao je onu iz Atine koja je protiv Panatinaikosa odlično otvorila meč, ali to ovoga puta nije bio slučaj. Da li pod bremenom negativne energije koja je mogla da se seče nožem ili je to bilo ponavljanje stare boljke, ali je Partizan izgledao mlako u uvodu meča.

Pre svega u odbrani gde je Bajern olako dolazio do dobrih pozicija, promašaje ispravljao ofanzivnim skokovima i bez većih problema došao do prednosti. Partizan je sa druge strane bio u grču i u napadu, nisu se birala dobra rešenja, a osim sporadično dobrih poteza u kreaciji Šejka Miltona za Bruna Fernanda, nije dobro ekipa izgledala ni na toj strani terena.

I do kraja meča, bekovski par Milton – Braun nije dobro funkcionisao. Iako se videla želja i agresivnost, malo je bilo dobrih odluka, a kod Brauna je izostala i realizacija i bilo je evidentno da je van ritma.

Sve se promenilo ulaskom Dvejna Vašingtona i Nika Kalatesa na spoljnim pozicijama i Tajrika Džonsa u reketu. Partizan je dobio agresivnost u odbrani i bolji balans u napadu. Utisak je bio i da su Tajrik Džons i Dvejn Vašington bili rešeni da nešto dokažu navijačima posle svega, pa je i ekipa počela da izgleda bolje.

Tu je svoj doprinos dao i Isak Bonga i Partizan je sprečio scenario koji ga je pratio u nekim ranijim mečevima kada bi prelako upao u veliki kanal iz koga nije znao kako da se vadi. Ovo je bilo važno i u kontekstu atmosfere jer bi povratak bio još teži.

Ono što smo gledali u nastavku bila je rezultatska klackalica koju je Partizan mogao da prelomi sredinom četvrte četvrtine kada je serijom od pet poena Kalatesa došao do 13 poena viška, odličnog momentuma, a čak je atmosfera počela da liči na domaćinsku.

Ipak, Partizan je ponovio neke stare boljke iz prethodnih utakmica i ponovo je dozvolio veliku seriju rivalu koji je za tri minuta napravio 15:3 i zamalo okrenuo meč. To je sada već postalo i zaštitni znak Partizana, a teško da se ovaj pad može svaliti na ambijent i atmosferu jer se desio u trenucima kada je ona ličila na normalnu priču, a uz to ni na klupi nije bilo Željka Obradovića.

Ponovo se kasnilo sa izmenama, tajm-autom, ali ovoga puta nije bilo bolnog poraza koji je trojkom iz kornera sprečio i ovo veče jako loš Džabari Parker.

Nekoliko stvari iz ovog meča posebno upadaju u oči. Ono što je bilo drugačije u odnosu na prethodne mečeve jeste tempo kojim je Partizan igrao. Crno-beli su odigrali najbrži meč sezone kada se gleda broj poseda. Partizan je odigrao 77 poseda i to je debelo iznad proseka koji je do ovog meča bio 71,3. Ako je protiv Pariza kada je ekipa išla do 75 poseda razlog bio i stil igre protivnika, ovoga puta je na drugoj strani bio rival koji je među najsporijim po tempu u takmičenju, pa je to tendencija koju treba ispratiti i videti da li će ekipa pokušati da ubrzavanjem ritma promeni i krvnu sliku.

Da bi se bolje razumeo kontekst, prosek najbrže ekipe u ligi, a to je Pariz, iznosi 77,6 što pokazuje da je Partizan igrao izuzetno brzo. Za proveru te teze ne mora dugo da se čeka – sledeći rival je Zvezda koja je u top pet po tempu kojim igra.

Partizan je izgubio i samo šest lopti što je najbolji učinak na pojedinačnom meču iako ni u prethodna dva duela to nije bio problem. Protiv Panatinaikosa je izgubljeno sedam, a protiv Fenerbahčea devet lopti i taj parametar je stabilizovan nakon 16 i 17 izgubljenih lopti protiv Monaka i Asvela. Iako, Partizan je u ta dva duela bio konkurentniji nego u duelima sa Fenerbahčeom i Panatinaikosom.

Što se tiče pojedinačnog učinka, partije Dvejna Vašingtona i Tajrika Džonsa bile su po brojkama na elitnom nivou, a zanimljiv je i podatak kada se pogledaju podaci bekovskih tandema – Milton i Braun su imali zbirno –38, dok su Kalates i Vašington imali +46.

Ako zakopamo dublje, ovaj dvojac je protiv Bajerna odigrao 33 poseda zajedno na terenu i u tom periodu ostvarili su ofanzivni rejting od 166 što su nenormalne cifre, dok su i na nivou sezone zajedno na terenu ostvarili odličan napadački rejting od 126.

Kombinacija Milton – Braun je sa druge strane odigrala 38 poseda u kojima je ofanzivni rejting Partizana bio užasnih 84, a ni na nivou sezone ne briljiraju sa ofanzivnim rejtingom 110.

Partizan je nadigrao rivala i u ofanzivnom skoku koji je odlično i materijalizovao. Sedam skokova u napadu više i čak 14 poena više bili su od velike važnosti za ekipu u jednom ovakvom meču.

Na kraju, pobeda će se brojati, ali neka pitanja ostaju otvorena. Defanziva je i dalje loša i bolji timovi će to kažnjavati, a ostaje da se vidi i da li je ubrzanje tempa priča na duže staze.