Pariz se ne dešava slučajno, u pitanju je sistem i ima novog šerifa

Tim koji je prošle sezone šokirao sve i stigao do plej-ofa, posle pet kola je ponovo hit u evropskoj košarci.

Ne na onaj način kao kada su prošle sezone počeli sa osam pobeda u nizu, ali kada se uzmu svi faktori, i ovo što sada rade deluje prilično impresivno.

Imaju skor od 3:2, jedan šut ih je delio da se nađu na deobi prvog mesta i ponovo pomeraju granice načinom na koji igraju.

I to sve nakon što su promenili trenera, ostali bez najboljeg igrača i ukupno četiri člana prve petorke i jednog od glavnih rezervista. I kada su im svi prognozirali dno tabele, oni su pokazali da će i ove godine biti u konkurenciji za doigravanje.

A svoj stil, koji je očigledno iznad pojedinca, podigli su na viši nivo.

Frančesko Tabelini, za širu javnost prilično anonimno ime, dobio je vruć krompir u ruke ove sezone.

Nasledio je Tijaga Splitera, koji je i sam uskočio u vatru i nasledio legendarnog Tomasa Isala, a za razliku od Brazilca, Tabelini je dobio još teži zadatak.
Ostao je bez Ti Džeja Šortsa, alfe i omege ekipe, Tajsona Vorda, Kevarijusa Hejsa, Mikela Janunena i Maodoa Loa, koji su svi bili ključni u prošlogodišnjem pohodu.

U ekipi je ostao samo Nadir Hifi od glavnih zvezda, koji je dobio ključeve ekipe u ruke i pokazao da je sposoban da preuzme komandu.

Što se samog Tabelinija tiče, dve godine je proveo u češkom Nimbruku, gde je u dve sezone ostvario 116 pobeda i samo 22 poraza i osvojio domaće „triple krune“ u dve sezone zaredom.

Italijan je počeo da se bavi trenerskim poslom sa punim radnim vremenom pre nešto više od decenije, radeći u omladinskim timovima Trevizo Basketa i kao pomoćnik u drugoj italijanskoj ligi. Tabelini je tamo proveo osam sezona, pre nego što je 2022. godine preuzeo svoj prvi angažman kao glavni trener u USK Pragu u Češkoj Republici, a zatim je 2023. godine preuzeo klupu Nimburka.

„Počeo sam da pratim lige u inostranstvu, posebno nemačku BBL. Voleo sam kako su Tomas Isalo u Kralshajmu i Johan Rojakers u Getingenu terali svoje timove da igraju. Stalno sam se pitao da li bi se taj način igre mogao preneti i u Italiji. Tempo, prostor i trka – to je vrsta košarke koju volim da moj tim igra“, rekao je Tabelini, što jasno pokazuje da je Pariz tražio nekog ko može da nastavi tu filozofiju.

A Tabelini je ritam podigao na nivo koji Evropa nije videla.

Iako ih je i prošle sezone pratio glas da igraju brzo i haotično, Pariz je po tempu bio četvrti tim Evrolige sa prosekom od 72,7 poseda po meču. Sada igraju neuporedivo brže i jedini su tim koji igra na preko 80 poseda, tačnije 80,6.

To je tempo koji rivalima ne dozvoljava da se adaptiraju tokom meča i potpuno je različit od ostatka lige, što znači da je svaki susret sa Parizom posebna priča.

I vrlo interesantna – od samog izvora.

Pariz je ovakav način igre praktikovao od svojih korena sa željom da se stilski što više približi NBA ligi. I u tome je u velikoj meri uspeo, a ni promene trenera ni igračkog kadra ih za sada ne sputavaju jer je sve podređeno sistemu.

Dejvid Kan, nekadašnji izvršni menadžer ekipe Minesote u NBA ligi, postao je 2018. godine suvlasnik i predsednik operacija tada drugoligaša Pariza.

Kan je dugo boravio u različitim ulogama u NBA ligi, gde je u jednom trenutku postao i predmet sprdnje jer je kao izvršni menadžer na draftu 2009. godine birao Rikija Rubija i Džonija Flina ispred Stefa Karija. Kakve su kasnije karijere imali pomenuti igrači najbolje govori kakvu je grešku napravio, ali je u periodu provedenom u Minesoti radio i sjajne stvari i to je preneo na Pariz.

Tri godine je trebalo da stvori ekipu koja će ući u prvu ligu, a zatim i da pre dve sezone preko Evrokupa dođe do Evrolige. Tada je projekat bio u rukama Tomasa Isala, danas trenera ekipe Memfisa i jednog od najcenjenijih trenerskih stručnjaka u ovom trenutku.

Temelji koji su postavljeni bili su dovoljni da Pariz u prvoj sezoni postane hit.

Spliter je prigrabio filozofiju Isala što se tiče igre i doneo neka svoja pravila, a oreol NBA šampiona koji je doneo kao igrač bio je dovoljan da ga gledaju kao autoritet.

Sada je slična priča sa Tabelinijem, koja više podseća na Isalovu magiju, jer je u orbitu uleteo iz drugog plana preko ekipa koje nisu ni blizu evropskog vrha.

Sada Tabelini krči svoj put u eliti. Pariz je savladao Virtus, Baskoniju i Makabi – rekli bi mnogi, donji dom Evrolige.

Ali za ekipu sa trenerom bez iskustva u Evroligi i koja je ostala bez pet od šest najboljih igrača, to je velika stvar. Možda na kraju ne uđu u 10 najboljih kao prošle sezone, ali su već sada dokazali da njihov sistem funkcioniše.

Polako lansiraju nove zvezde poput Džastina Robinsona i ako nastave ovako, ponovo će biti trn u oku mnogim rivalima.