Košarkaši Partizana započeli su novu sezonu Evrolige porazom protiv Baskonije rezultatom 88:82. Ovaj meč, koji se odigrao u "Fernando Buesa" areni, ponovo je otkrio stare probleme crno-belih, ostavljajući utisak da su se suočili s istim izazovima kao i prethodne sezone.
Prva misao koja može proći kroz glavu svakoga ko je posmatrao ovaj duel jeste da novi tim nosi teret starih problema, jer se već treću godinu zaredom čini da Partizan živi ili gine na samo jednu ili dve ključne lopte po utakmici.
Kada govorimo o startu ovog takmičenja, primećujemo da su skoro sve ekipe izuzetno uigrane, pa se stiče dojam da se prošla sezona nije završila, već da se samo nastavila tamo gde je stala. Uobičajeni simptomi početka, poput „teških nogu“ i „tvrdog obruča“, nisu se osetili, a timovi su već od prvih akcija pokazali pravu takmičarsku formu koju smo očekivali tek oko 6. kola.
Partizan, u ovoj analizi, nije izuzetak. Novi sastav igra fluidnu košarku, sa dobrom geometrijom akcija, preciznim pasovima i strpljivim odlukama. Dok su prošle sezone često pribegavali individualnim rešenjima u momntima kada prve postavke nisu dale željene rezultate, u ovom meču su crno-beli imali više opcija za napadanje koša, što je svakako ohrabrujuće.
U odbrani, četa Željka Obradovića pokazala je čvrstinu i disciplinu, s vidnim napretkom u odnosu na prošlu sezonu. Tamo gde se nekada činilo da Panter i ekipa ne mogu bolje, ovogodišnji utisak je da postoji prostor za napredak. Osvrnućemo se na dva do tri ključna aspekta koji su uticali na pobede ili poraze.
Trener Željko Obradović je u ovom meču koristio samo osam igrača, pri čemu nijedan domaći igrač osim Vanje Marinkovića nije proveo ni sekund na terenu. Kako se utakmica prelomila u drugom delu četvrte četvrtine, jasno je bilo da su neki igrači previše opterećeni što minutima što ulogom. Šut Timotija Luvavua za tri poena, kao i kasnjenje Brendona Dejvisa u pomenutim momentima, ukazali su na nedostatak snage, dok je Sterling Braun akciju ili dve kasnije u odlučujućim trenucima ostao kratak na obruču i posle presečene lopte ostao izblokiran.
Deluje da su malo i kasnile izmene u poslednjoj četvrtini, beležimo nešto kasniji ulazak Isaka Bonge koji bi svojim kvalitetima sasvim siguno bolje parirao razigranom i motivisanom Luvavuu.
Čak i kada je Partizan vodio, to vođstvo moglo je biti znatno veće da su se neke akcije prekinule malim faulovima. Ostaje izazov da se analiziraju te situacije i stvori navika da se ovakvi propusti više ne ponavljaju. Ove sezone bi moglo biti olakšavajuće to što se čini da Evroliga prati zdraviji pristup dosuđivanju nesportskih faulova, čime se igri vraća potrebna čvrstina, a samim tim i opcija sprečavanja kontri i prodora.
Treći ključni aspekt je nedostatak definisanog lidera u timu. Ovo nije problem koji se može rešiti preko noći, već će se razvijati kako sezona bude odmicala. Vođa se ne bira, vođa se postaje i mora se biti strpljiv dok vreme i utakmice ne iznedre igrača koji će u odlučujućim momentima utakmica imati loptu kod sebe.
Partizan će imati priliku za popravni ispit već u nedelju, kada u okviru ABA lige dočekuje Cibonu u Areni od 18.30 i predstavlja idealnu priliku za razigravanje igrača koji su uglavnom grejali klupu u Evroligi.
BONUS VIDEO