86
Što nam o padu novosadske nadstrešnice nije rekla vlast oličena u predsedniku i klovnovima iz izvršne grane, rekli su nam novosadski tužioci. U Krivičnoj prijavi protiv ministra Vesića - koju vam "Nova" danas ekskluzivno donosi kroz tekst koleginice Tanje Milovanović - navodi se da rekonstruisani deo Železničke stanice u Novom Sadu nije smeo biti otvoren bez saglasnosti inspekcijskih službi pod kapom Vesićevog ministarstva, a što je učinjeno spektakularnim hepeningom kom su činodejstvovale glavešine Vlade i grada.
Zašto je ova krivična prijava toliko značajna, osim što pokazuje pravac istrage i potencijalne optužnice protiv osumnjičenih?
Najpre zato što je licima pomenutim u prvoj rečenici ovog teksta rekla da lažu. Dakle, laže predsednik Vučić kad kaže da nadstrešnica nije rekonstruisana: njen pad je upravo proizvod te rekonstrukcije, da nije rekonstruisana – ne bi ni pala 1. novembra.
86
26
19
Potom, zato što je udarila prvi realan šamar naprednjačkoj kulturi otvaranja i presecanja crvene vrpce, koja je, vidimo, počela da uzima danak u krvi. Stanica, lepo piše, ne sme biti otvorena dok ne pribavi sve potrebne dozvole od svih nadležnih inspekcija. Odlično – da znamo ako se, ne daj bože, desi nešto slično na nekom objektu/putu/mostu koji nadležni blagosiljaju u vreme kampanje najčešće.
Što nas, na kraju, dovodi do – predsednika Vučića. Mora li predsednik Vučić uvek da se pomene, evo izgleda mora, ne bih ja, ali šta ću. Jer, predsednik je, podsećam vas, i pre Vesića otvorio rekonstruisanu Železničku stanicu, i to još 2022. godine, prilikom posete Viktora Orbana Srbiji. Stanica je, međutim, ubrzo ponovo zatvorena, jer, ne lezi vraže, predsednik se ipak pokazao opreznijim i mudrijim od svojih saradnika.
Osim što mi Goran Vesić – inače funkcioner koji verovatno ima najveći broj SLAP tužbi protiv redakcije Nova.rs i novina Nova – ne izgleda kao naivan čovek. Osim što sam sklon da poverujem da mu je neko sugerisao da napravi ovaj igrokaz, da skupi velmože – gradonačelnika Novog Sada, direktorku „Infrastruktura Železnice“ i predsednicu pokrajinske Vlade Maju Gojković – i otvori nedovršenu stanicu.
Ko bi to mogao biti, pitam se? Ko je šef ministru Vesiću, ko je vrhovni politički autoritet, ko je ceremonijal majstor, ko je onaj čiji telefon prvo okreću kad nešto treba da se odluči? Ne znam ja, ali možda znaju tužioci, možda će to i pitati ministra Vesića.
A možda im je ministar to već i rekao.
***
Šta je fora sa ovom vlašću i udarcima u rejon prepona? Čega je simptom ta bizarna genitalna fiksacija koja se, evo, ponavlja već u nekoliko recentnih slučajeva? Prvi je istinski tragičan: policajci koji su tukli uhapšenog penzionera Iliju Kostića (74) udarili su ga na takav način, na takvo mesto i sa takvim posledicama da je čoveku amputiran testis. Od svih boleština koje sam mogao da zamislim, a imam bujnu i neobuzdanu maštu (od koje najviše patim ja sam, jer mi maltretira psihu), poslednje što mi je padalo na pamet jeste da će režim – u poslednjoj fazi raspadanja – po milicijskim stanicama tući starce po genitalijama.
Prekjuče (ponedeljak), tokom opšte gungule u Skupštini, jedan opozicioni poslanik dobio je od jednog poslanika vlasti takođe udarac – „kafanski“, kako ga je okarakterisao oštećeni – u prepone. To nam je nezvanično potvrdio povređeni poslanik, uz molbu da ne pišemo o stanju njegovog međunožja, jer je pristojnim ljudima neprijatno da o tome govore u javnosti.
Njima, međutim, nije neprijatno da u to mesto gađaju protivnike.
Od kad sam čuo za vest o povredama gospodina Kostića, u glavi mi je scena iz filma „Bure baruta“, konkretno dijalog između penzionisanog policajca (Berček) i teško povređenog mladića (Glogovac) u kojoj oštećeni prenosi detalje torture koju je preživeo, pa zaključuje sa: „Decu ne mogu da imam“.
Ko je gledao film zna kako se taj odnos policajca i demonstranta okončao.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
