Saosećam sa opozicijom: mora da je komplikovano i naporno igrati poker sa predsednikom Vučićem. Pogotovo kad je predsednik istovremeno i krupije, i kibicer, i vlasnik kazina, i obezbeđenje kazina i svi igrači istovremeno. Ali, to je okršaj koji su sami tražili na majskim protestima, i koji im je u opisu posla, a da li je fer ili nije - to je valjda jasno.
I sad, u skladu sa tim postavljenim stolom, ovo smo, ugrubo, gledali proteklih nekoliko meseci. Najpre je opozicija reagovala propisno nakon tragičnih događaja: izneti zahtevi bili su realni, opšteprihvaćeni, jedino što nisu bili oročeni. I na toj neoročenosti zahteva predsednik je igrao i još igra. Njegov odgovor bio je, najpre, jako loš: kontramiting pokazao je sve mane njegove politike i dubinu trulosti SNS, pa je svakako zaslužio onaj naslov (setiće se on) koji smo objavili nakon njegovog završetka, te kišne majske noći. U međuvremenu, protesti su rasli i tada su, kao njemu za inat, dosegli i svoj „pik“ (setićete se onog pod kišobranima, ako ne najmasovnijeg onda najimpozantnijeg).
Predsednik je tada bio poljuljan – ne bih rekao u nokdaunu, teška je to reč, ali da mu se treslo jače nego ikad u proteklih 11 godina (osim možda na beogradskim izborima), to jeste sigurno.
Kako je uzvratio?
Pa najpre, osim odlaganja kojim je čuvao Gašića i Vulina, povukao je nekoliko spoljnopolitičkih poteza: sreo se dvaput sa Zelenskim, na ovom poslednjem susretu pristao je i da da svoj politički amin za procesuiranje ratnih zločina Rusije i Putina (pa se onda silno naljutio što smo mi to napisali, a ne znam zašto – pa ne veruju vaši proruski glasači američkim novinarima predsedniče, bez panike). Unutra, u Srbiji, najavio je povećanje plata i penzija, dok su njegovi ministri paralelno ispaljivali plotune budalaština (vidi pod skraćivanje bolovanja), koje je on potom kao „gasio“ (ma čak ni on nije voljan da ugasi priču o povećanju cene struje i zakon o konverziji zemljišta, jer jed je jed a pare su, bogami, pare).
To su njegove propagandne aktivnosti i mi ćemo, kad predsednik ode u penziju, morati da se nosimo sa oštrim stavom MMF povodom ovih izdataka. Ništa novo, međutim. Ono što me je, priznajem, šokiralo jeste njegov stav povodom američkih sankcija Aleksandru Vulinu i, još više, ova smena inspektora Milenkovića i Mitića.
Ja se baš klonim sablažnjavanja nad vladavinom predsednika Vučića: nije srpski narod najjadniji na planeti, pa da samo on trpi autokrate (vidi pod Mađarska, Turska, donedavno Crna Gora…), a i posle, rekoh li, 11 godina, malo šta me iznenađuje. Ali, ipak: predsedniče, dali ste otkaz dvojici ljudi ključnih za otkrivanje najveće plantaže marihuane u Evropi; dali ste otkaz čoveku kog ste lično – ne tako davno – odlikovali; direktno se mešate u rad istražnih i pravosudnih organa u slučaju koji je od velike važnosti i za DEA; svojim potezima samo dižete popularnost dvojice inspektora i – ako ne štitite sopstveni biznis – šta, pobogu, radite?
Zaista, nisam siguran da će vam računica prema kojoj su lagano prošli i Savamala, i helikopter, i delovanje grupe Belivuk-Miljković, raditi i u slučaju Jovanjice – preveliko je, preterali su, trajno je narušen imidž Srbije (a nije baš da je i inače bio sjajan) po pitanjima bezbednosti i borbe protiv kriminala.
Nemojte posle da vam je kriv Miki Aleksić kad ustvrdi (premda nedokazivo i više puta negirano) da je u telefonu Predraga Koluvije video ime vašeg brata. Pa, tako kako vi branite ovaj državni narko-biznis ja bih branio jedino svoju sestru.