0
Čitam intervju Srđana Valjarevića u jučerašnjem izdanju "Nove" i sećam se koliko sam voleo "Zimski dnevnik", koliko mi je bio bitan u životu, tada sa 20 i danas sa 33 podjednako maltene. Pa i "Dnevnik druge zime", gotovo isto. Ne piše mi se, međutim, o "nežnim godinama" i sličnim glupostima, ali evo šta mi pada na pamet kada razmišljam o Valjareviću, "Zimskom dnevniku" i ovom intervjuu mog kolege Bate Nikolića.
Dnevnik treće zime
Sve je isto, Srđane, kao 1993., kada si pisao pomenutu knjigu. Mislim, naravno, nije sve potpuno isto, ali pomalo kao i da jeste. Inflacija nije milion posto – ali jeste dovoljno velika da zabrine srednji sloj, koji, međutim, može da trpi još mnogo pre nego što počne da šeta (pogotovo zato što pamti 1993.); rata nema – ali ni oružane bitke još nisu isključene, evo predsednik jedva obuzdava Kobre da ne odu na barikade na Jarinju i rasteraju ROSU i KFOR; Milošević nije na vlasti – ali evo Vučić je klasična „lajt“ varijanta, nedovoljno autoritaran da bude diktator, nedovoljno maničan da nas skroz izoluje, nedovoljno očajan da počne da puca na novinare i narod; sankcija nema – ali neke nam se ipak spremaju, ne onako drastične kao 90-ih, ali put ka EU jeste prekinut i ostaće takav dok ne promenimo politiku prema Rusiji; opozicija je razbijena i ne nazire se politička promena – ali sad je još malo gore, jer nema Đinđića.
Milošević nije na vlasti - ali evo Vučić je klasična "lajt" varijanta, nedovoljno autoritaran da bude diktator, nedovoljno maničan da nas skroz izoluje, nedovoljno očajan da počne da puca na novinare i narod
I sam Valjarević to vidi kada kaže da je SNS na vlasti, jer se „dobro organizovao“. „Čim ne možeš da se organizuješ, znači da nisi dobar. Ništa bolje od ovoga nismo zaslužili“, kaže on. Tako, otprilike, komentariše i domete naše fudbalske reprezentacije.
Sledi citat sa kraja intervjua koji idealno sumira prethodne dve i ovu aktuelnu, Treću zimu.
„Bila je šansa pre 20 godina i ubijena je. Ti imaš samo tri godine u poslednjih 30 da na vlasti nije bio nacionalizam, od 2000. do 2003. Ono što je posejano krajem 80-ih, Milošević, SANU, to seme… jedino je što se primilo. Apsolutno ništa drugo. I danas imaš tu frazu kad je neko zabrinut pa puno polaže u mlade ljude. Koje mlade ljude? Ima sjajnih, to je nesumnjivo. Ali među mladim ljudima je 80 odsto nacionalista. Svi su voleli mlade ljude, i Hitler. Decu je mazio po glavi (…) Tako da nikako nije lepa situacija u Srbiji, ali ko nas j…“.
Izjava zvuči kao da je, pomalo, i nekrolog za smrt Latinke Perović. Liberali su poraženi i šezdesetih, i osamdesetih i devedesetih, i sad su na izdisaju, i biološki i idejno. Danas zato nemamo kritičnu masu koja bi prozrela ovu konfuznu, netransparentnu i štetnu kosovsku politiku i sve ostale netransparentne, konfuzne i štetne poteze jednog režima, koji odavno nema ništa novo da nam proda, a ni u startu nije bio naročito inventivan.
Ali, to je naš problem, i na kraju, zaista, ko nas j…
