4
Bez magnezijuma naš organizam ne može pravilno da funkcioniše. Zato je važno na vreme prepoznati znakove da nam nedostaje magnezijum.
Magnezijum je mineral i važan hranjiv sastojak koji je odgovoran za pomoć u preko 300 procesa u telu. Pomaže mišićima i nervima da rade efikasno, pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi, pomaže u održavanju jakih kostiju i stabilnom radu srca. Osim toga, poznat je po tome što deluje umirujuće i opuštajuće na sve telesne sisteme, piše Zadovoljna.hr.
Zato nije neobično što počinjemo da osećamo posledice kada našem organizmu nedostaje magnezijuma. Ovo su neke od njih.
Glavobolja i migrena
Ako patite od hronične glavobolje ili migrene, razlog za to možda se krije u niskom nivou magnezijuma u telu. Istraživanja su pokazala da ljudi koji oboljevaju od migrene imaju tendenciju nižeg nivoa magnezijuma. Smatra se da nizak nivo magnezijuma doprinosi glavoboljama i migrenama zbog svoje uloge u podršci zdravoj neurološkoj funkciji i stvaranju neurotransmitera.
Američko udruženje za migrenu predlaže uzimanje dodatka magnezijevog oksida u količini 400-500 miligrama dnevno kako bi se sprečile migrene. Takođe su došli do saznanja da uzimanje magnezijuma pomaže u smanjenju (pred)menstrualnih glavobolja koje se javljaju kod velikog broja žena.
Neuredna probava
Mučite li se sa neurednom probavom tj. višednevnom konstipacijom, velike su šanse da vam nedostaje magnezijuma. Naime, magnezijum ima višestruku ulogu u našoj probavi. Pomažući uvlačenju vode u creva, magnezijum pomaže održavanju stolice mekom. Takođe, pomaže u održavanju kontrakcija mišića creva.
Osim što će do neuredne probave doći zbog nedostataka magnezijuma, u tome veliku ulogu igraju i hronični stres, unošenje previše kofeina i šećera, a sve to iscrpljuje već ionako nizak nivo magnezijuma u organizmu.
Pročitajte još:
Grčevi u mišićima
Zbog važne uloge koju ima u podršci vašim mišićima, nedostatak magnezijuma može da dovede do bolnih grčeva u mišićima, i to najčešće u donjem delu nogu te u stopalima, piše Zadovoljna.hr. Mišići se stežu i opuštaju, a bez dovoljne količine magnezijuma, ove kontrakcije i opuštanja mogu da postanu teške i nekoordinirane.
Istraživanje sprovedeno 1996, kojim se i došlo do ovih saznanja, uvelo je u medicinu ispitivanje količine magnezijuma kod svakog pacijenta koji ima trajne ili jake bolove u mišićima.
Stres i anksioznost
Zbog svoje važne uloge u stvaranju neurotransmitera, nizak nivo magnezijuma može uzrokuje osećaj teskobe, stresa i razdražljivosti. Neurotransmiteri su hemijski spojevi koje se nalaze u mozgu i pomažu nervima da međusobno komuniciraju, pa je anksioznost jedan od najvećih simptoma nedostatka magnezijuma.
Oni pomažu našem telu da reguliše različita ponašanja, poput spavanja, obrazaca razmišljanja, raspoloženja i još mnogo toga. Nizak nivo magnezijuma može da rezultira različitim poremećajima raspoloženja, uključujući anksioznost, depresiju, razdražljivost i zbunjenost.
Upravo je zato važno ispitati i te vrednosti kada kod sebe uočimo simptome anksioznosti ili depresije.
Nesanica
Ako vam besane noći nisu nepoznanica, odgovor možda leži u magnezijumu. Neurotransmiter gama-amino-maslačna kiselina (GABA) igra ulogu u pomaganju telu da se opusti. GABA je neurotransmiter odgovoran za smirivanje nervne aktivnosti, a magnezijum igra važnu ulogu u stvaranju GABA u mozgu.
Nizak nivo magnezijuma može da dovede do niske proizvodnje GABA, a samim time i do nesanice.
U još težim slučajevima nego u ovih pet navedenih može da dođe do mnogo ozbiljnije hipomagnezijemije, kada je koncentracija magnezijuma u krvi ispod 1,6 miliekvivalenata (mEq) na litru krvi. Prvi znakovi toga su povraćanje, mučnina, pospanost i tremor.
Kako što brže uneti magnezijum?
Ako ste prepoznali neke od navedenih simptoma, postoji velika mogućnost da vam nedostaje magnezijum. Kako biste bili sigurni, možete zatražiti pregled krvne slike od svog lekara.
U međuvremenu možete sami da počnete da dižete nivoe magnezijuma u svom telu, i to hranom i dodacima ishrani. Trebalo bi ga uzimati svaki dan, u skladu s preporukama.
Otprilike 50 posto magnezijuma koji unosimo ishranom apsorbuje tanko crevo, a stopa raste ako nam ga nedostaje. Srećom, hrana koja je najbogatija magnezijumom je široko dostupna. Ona uključuje sve zeleno lisnato povrće, orašaste plodove, avokado, semenke bundeve, losos, mlečne proizvode, tamnu čokoladu.
Magnezijum se takođe može dobiti i pijenjem vode, a istraživanja pokazuju da ljudi koji žive u područjima s tvrdom vodom imaju manje kardiovaskularnih bolesti, jer je tvrda voda rezultat visokog nivoa magnezijuma i kalcijuma.
Osim hrane, tu su i dodaci ishrani u obliku kapsula, spreja ili šumećih tableta.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
