Piše: Aleksandra Radosavljević, lekar opšte medicine i specijalizant dermatovenerologije
Vitamini su dokazano izuzetno važni za ukupno zdravlje pojedinca, a postoji i mnogo istraživanja na temu relevantnosti vitamina po zdravlje i funkcionisanje kože.
Vitamini su organska jedinjenja koja su uključena u proces ćelijske regeneracije, proizvodnju kolagena, zaštitu od oštećenja od strane sunčeve svetlosti i još mnogo procesa.
Zdrava ishrana, bogata svim potrebnim namirnicama i zdrave životne navike (maksimalno izbegavanje nikotina i alkohola) uz konzumiranje vitaminskih suplemenata dovodi vašu kožu do novog stadijuma zdravlja i blistavosti.
Ispod je kratak prikaz nekoliko najesencijalnijih vitamina/suplemenata za optimalno fukcionisanje i izgled vaše kože:
Derivati ovog vitamina učestvuju najviše u procesu usporavanja starenja, lečenja akni, kao i sprečavanja oštećenja kolagena. Lokalna krema sa retinoidima se obično preporučuje tokom oralne suplementacije, u određenom vremenskom roku. Treba imati u vidu da konzumacija veće doze vitamina A može dovesti do toksičnosti, kao i ozbiljnih urođenih defekata, stoga je strogo kontraindikovano u toku trudnoće, kao i tokom letnjih, sunčanih meseci. Vitamin A se može naći u hrani poput govedine, jaja, mlečnih proizvoda, šargarepe, manga, spanaća i batata – slatkog krompira koji zauzima sve veći udeo u modernoj gastronomiji. Nedostatak izaziva suvoću, blagi svrab i osećaj zatezanja kože.
Antioksidans koji štiti organizam od oksidativnog stresa, ali učestvuje i u sintezi kolagena i štiti od oštećenja od sunca. Vitamin C se može uneti u organizam ishranom (citrusno voće, borovnice, brokoli i tzv. „zeleniš“), suplementacijom, ali i u obliku krema i seruma koje ga sadrže u sebi.
Pročitajte još:
Kad je već spomenut kolagen, treba dodati da je to najzastupljeniji protein u telu. Starenjem se količina kolagena u organizmu smanjuje, pa koža postaje opuštenija i naboranija sa vremenom. Kolagen je jedan od najboljih sastojaka koji utiče na jedrinu kože i čini je blistavom i mekom. Povećava elastičnost kože i hidrira je – samim tim ostavlja izuzetno prijatan osećaj na koži.
Donekle nepravedno nazvan vitaminom, s obzirom da je on zapravo hormon koji utiče na mnoštvo procesa u organizmu, ali s obzirom na kompleksnost, to će biti objašnjeno u nekom od narednih tekstova. Vitamin D se može uneti suplementacijom, kao i sintetisati izlaganjem sunčevom zračenju (pod strogo kontrolisanim uslovima, nikad 10-17h i nikako bez SPF zaštite od sunca). Vitamin D se takođe može uneti ishranom i to ponajviše namirnicama ribljeg porekla poput lososa, bakalara i tunjevine.
Pročitajte još:
Popularno nazvan „vitamin za kožu“, jer je u širokoj dermatološkoj upotrebi kroz istoriju već dugi niz godina. Kao i vitamin C, on je antioksidans i fotoprotektor. Transportuje se sebumom – masnim sadržajem na koži koji luče određene žlezde. Često se može naći u literaturi kao jedan od vidova suplementacije kod gubitka rasta kose, kao i čest sastojak velikog broja krema. Hranom se može uneti konzumacijom semenki, orašastih plodova, avokada i hladno ceđenih ulja.
Imaju vrlo važnu ulogu u održavanju homeostaze najvećeg organa čovečijeg organizma. Suva i problematična koža mogu biti znak nedostatka vitamina B. Može se naći u lososu, džigerici, govedini, piletini, ćuretini, jajima, zelenom povrću.
Ne treba zaboraviti ni minerale: cink, izuzetan borac protiv akni; selen, snažan antioksidans, utiče na elastičnost kože; kalcijum, koji uz kosti i zube, ojačava i kožu; kalijum, koji reguliše hidrataciju kože.
***
Bonus video: Kako da nanesete bronzer, a kako rumenilo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar